Vreme čitanja: oko 2 min.
Helio-oftalmički refleks kijanja se javlja kod jedne od tri osobe
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ljudi koji kijaju pri jakoj svetlosti, kao što je Sunčeva, možda imaju helio-oftalmički refleks kijanja.
Kad izađete iz mračnog prostora na blještavo sunce, imate li odjednom nagon da kijate? Čak jedna od tri osobe reaguje na taj način, piše Live Science.
Za ovaj refleks se zna barem od IV veke pre nove ere, kad je antički grčki filozof i naučnik Aristotel postavio pitanje zašto je neko skloniji kijanju posle gledanja u Sunce.
Preporučujemo
Najstarija knjiga u privatnom vlasništvu završila na aukciji: Prodata za 3,9 miliona dolara
Ljudska aktivnost je ipak doprinela izumiranju runastih nosoroga, kaže nova studija
Poznat i kao fotički refleks kijanja, ovaj refleks je autozomno dominantna genetska odlika, što znači da osoba ima 50% šanse da nasledi ovu reakciju na svetlost ako je prisutna kod jednog od njenih bioloških roditelja.
Kijanje na svetlost se obično dešava nakon izloženosti jakoj svetlosti kao što je Sunčeva i najčešće prilikom prelaza iz mraka u svetlo, npr. kad se upale svetla u mračnoj prostoriji. Nije izazvano nekom određenom talasnom dužinom svetlosti – izazvano je promenom intenziteta svetlosti.
Jačina ovog refleksa može varirari od čoveka do čoveka. Nekima se dešava samo povremeno. Kod drugih, jarka svetla mogu izazvati nekontrolisano kijanje više puta uzastopno.
Studija iz 1995. je otkrila da je 33% od oko 370 pacijenata anketiranih u jednoj očnoj klinici u Alabami doživelo kijanje na svetlost. Novija studija, iz 2019. u Kini, otkrila je da je oko 25% od 3.400 ispitanih ljudi imalo takvu reakciju.
Naučnici još nisu sigurni šta je tačno uzrok „svetlosnog kijanja“. Jedna mogućnost je da jarko svetlo stimuliše trigeminalni živac, koji se grana po licu. Svetlost koja stimuliše granu koja ide ka oku možda takođe stimuliše granu koja ide ka nosu.
Studija iz 2010. je putem genetskog testiranja otkrila dve mutacije povezane sa fotičkim kijanjem. Osim toga, studija iz 1995. u Alabami je otkrila da sindrom takođe može biti povezan sa deformacijom nosne pregrade. Japanska studija iz 2019, pak, pokazala je potencijalnu vezu između ovog refleksa i migrena.
Fotičko kijanje je generalno sasvim benigno, “iako može povećati opasnost od saobraćajne nesreće, ili ako ste akrobata ili na terenu“, kažu eksperti. Glavni način za kontrolu kijanja na svetlost je nošenje sunčanih naočara kad idete napolje. Antihistaminici koji deluju na alergije nemaju efekta na ovaj refleks.
Još jedan potencijalni način da se spreči fotičko kijanje jeste pristisak na filtrum - žleb ispod nosa na gornjoj usni – horizontalno postavljenim prstom, kao da sebi pravite brkove.
Australijska studija iz 2019. sugeriše da bi ovaj pritisak mogao ili poništiti moguću iritaciju trigeminalnog živca zbog jakog svetla ili omesti nervne signale koji možda izazivaju fotičko kijanje.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Astronomska lutrija: Jedna evropska zemlja imaće tri pomračenja Sunca za tri godine
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
