Nekada dobrodošle Rohindža izbeglice sad se suočavaju sa neprijateljstvom domaćina u Bangladešu

Foto: Tanjug/AP

Broj izbeglica se oštro povećao tokom proteklih decenija, dostižući 37,8 miliona u 2022. Usred ovog porasta, zajednice domaćini – stanovnici oblasti u kojima se nalaze izbeglički kampovi – doživljavaju i pozitivne i negativne uticaje izbeglica.

Negativni uticaji uključuju borbu za oskudne resurse i na nekvalifikovanom tržištu rada. Dok se međunarodni mediji i organizacije za podršku fokusiraju na pomaganje izbeglicama, problemi sa kojima se suočavaju domaćini su često zapostavljeni, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Godine 2017, više od 700.000 Rohindža – muslimanskog manjinskog naroda iz države Rakajn u Mjanmaru – pobeglo je u susednu zemlju, Bagladeš, tokom obimne operacije mjanmarske vlade u cilju eliminacije Rohindža.

Domaćini – muslimanska populacija Bangladeša – isprva su imali simpatije prema izbeglicama zbog zajedničke religije i jezika. Međutim, njihova naklonost je vremenom nestajala zbog produženog boravka izbeglica i drugih negativnih posledica, uključujući visoke stope fertiliteta. Zanemarivanje takvih negativnih uticaja na zajednice domaćine može izazvati drštvene nemire.

Istraživači sa Ekonomskog fakulteta na Univerzitetu Sofija u Japanu istraživali su uticaj Rohindža na raspoloženje domaće javnosti u Bangladešu.

„Kriza sa Rohindža izbeglicama traje i posle pet godina. Međunarodna pažnja i podrška su sve slabije, što pogoršava situaciju. Naglašavamo da ova kriza još traje i da su Rohindža izbeglice, zajedno sa domaćinima koji su takođe siromašni, u teškoj situaciji. Svet mora da deluje odmah“, kaže docent Juki Higuči.

Istraživači su ispitali 1.679 domaćinstava u okruzima Bangladeša koji su ugostili izbeglice od januara 2021. do januara 2022. Ispitanici su dobili 400 bangladeških taka (4,7 američkih dolara) kao honorar za učešće u istraživanju. Takođe su obavešteni da istraživači planiraju donaciju od 400 taka po ispitaniku nevladinoj organizaciji koja pomaže izbeglicama.

Ispitanici su zatim igrali igru „radosti uništenja“ u kojoj im je data mogućnost da ulože deo honorara kako bi smanjili obećanu donaciju. Svaka uložena taka bi predstavljala pet puta toliko umanjenje donacije. Plaćeni iznos je poslužio kao mera neprijateljstva prema izbeglicama. Osim toga, istraživači su koristili satelitske snimke radi procene promena u životnoj sredini.

„Iznenađujuće, 57% domaćina je platilo neki iznos radi smanjenja donacija za izbeglice, što pokazuje nameru da se nanese šteta izbeglicama čak i po cenu ličnog gubitka. Takođe, skoro ceo prosečan dnevni prihod po glavi stanovnika – čak 80 taka je uplatilo 15% domaćina radi potpunog anuliranja donacije“, kaže Higuči.

Naročito su domaćini bliži izbegličkim kampovima platili značajno više da bi smanjili donacije. Verovatno zato što se izloženiji domaćini suočavaju sa više teškoća zbog nižih prihoda, većih cena robe, uništenja šuma i većih stopa kriminala.

I izloženi i manje izloženi domaćini izrazili su podjednaka negativna osećanja prema Rohindža izbeglicama. Ovaj kontrast između odgovora na pitanja i postupaka tokom „igre“ sugeriše da je ta igra otkrila pravo neprijateljstvo prema izbeglicama.

Sve u svemu, dolazak izbeglica drastično utiče i na zajednice domaćine i na životnu sredinu u Bangladešu. Domaćini u zemlji u razvoju su takođe siromašni kao izbeglice. Stoga, čak i ako dobijaju neku podršku od humanitarnih organizacija, domaćini ipak ispoljavaju zabrinjavajući nivo neprijateljstva prema izbeglicama. Dovoljna kompenzacija za domaćine i programi u cilju pomirenja sa izbeglicama su neophodni radi društvene kohezije i sprečavanja tenzija.

Na kraju, dok se broj izbeglica povećava, povećavaju se i pritisak na zajednice domaćine i opasnost od društvenih nemira, zbog čega je potrebna hitna međunarodna podrška.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)