Šta se dešava kada umetnici uđu u naučne laboratorije? Bio art preispituje svet na jedan neverovatan način

Jurij Krpan, dr Polona Tratnik i Adrienn Újházi... Foto: Andrija Ivanović

Umetnost preispituje svet u kome živimo, postavlja najvažnija i najteža pitanja, eksperimentiše, spaja naizgled nespojivo… Zato ne iznenađuje što postoje umetnici koji su slikarska platna zamenili kombuhom ili mahovinom, umesto da mešaju boje koriste fermentaciju, gaje bakterije, hrane ćelije, a kist menjaju svim dostupnim naučnim alatkama… Rezultat toga ume da bude neverovatan, kao da je van ovog sveta, a da upravo prikazuje svet u kome živimo, ali i ugrožavamo.

To smo imali prilike da vidimo na Bio Art Forumu, održanom u Kreativnom distriktu u Novom Sadu od 16. do 18. maja, koji smo obišli zahvaljujući Centru za promociju nauke.

Preporučujemo

- U Srbiji postoje umetnici koji se na ovaj način bave umetnošću, ali to nije mnogo organizovano. Jedna od njih je Adrienn Újházi. S druge strane, partneri iz Slovenije i Hrvatske su mnogo iskusniji, imaju bolje organizovanu praksu. Mi smo želeli da kroz ovaj projekat približimo region, da se upoznaju, da se povežu, pa i da osnažimo tu oblast – rekao je dr Bojan Kenig, savetnik za poslove međunarodne saradnje Centra za promociju nauke.

Potraga za rešenjima

Na pitanje zašto je to važno, on kaže:

- Mi smo kroz projekat želeli da se bavimo izazovima koji nastaju zbog zagađenja, ekoloških faktora, uticaja čoveka na životnu sredinu, da približimo ljudima te teme… Osim toga, želeli smo i da pokrenemo ljude na akciju, da razmišljaju koja su rešenja, kako da nešto učinimo boljim... Kroz ovakve vidove umetnosti možemo da dobijemo neke konkretne primere, da dođemo do nekih ideja.

Adrienn Újházi je vizuelna umetnica rođena u Novom Sadu.

- Još od detinjstva bila sam zainteresovana za prirodu, za biologiju, za umetnost… I tokom osnovne i srednje škole sam se odlučila da ću se time baviti celog života. Završila sam osnovne i master studije na smeru slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu i tokom osnovnih studija sam otkrila da postoji termin bio art. Tad sam shvatila da postoji tako nešto i krenula sam u istraživanje. Skrenulo mi je pažnju to da mogu da se bavim živim organizmima, prirodnim materijalima, prirodnim elementima… i da to implementiram u svoj rad. Da to ne bude slika na platnu, kao što su radili impresionisti, nego da direktno uzimam te elemente iz prirode i radim s njima – ispričala je ona.

Adrienn Újházi... Foto: Andrija Ivanović

U početku je to bilo neobično i strano mnogima, ali se stvari polako menjaju, dodaje.

- Koristim biomaterijale, simbiotske kulture bakterija i kvasca ili SCOBY. A to nastaje od fermentisanog crnog ili zelenog čaja. To je nešto što svi u svojim kuhinjama možemo da napravimo. Osim toga, fotografišem procese, snimam ih, pravim instalacije, a svi materijali koje koristim imaju oblik umetničkog rada. Ima nekoliko segmenata i počinje od elemenata koje koristim u svom studiju, to se nalazi na velikom stolu. Tu su i manji mikroskopi, fotografije, čak i živi materijal u tegli… Posle toga prikazujem digitalne printove, što zauzima veći deo prostora. U međuvremenu, prikazujem i minijature, koje su za mene umetnički dnevnik, kad istražujem taj materijal. Onda prikazujem druge radove, instalacije ili svetlosne kutije. To su klasičnija umetnička dela, koja mogu da se stave na zid – ispričala je Adrienn Újházi.

Pioniri bio arta

Jurij Krpan, umetnički direktor Instituta Kersnikova i član Galerije Kapelice, došao je u Novi Sad iz Ljubljane. Iako je po struci arhitekta, tim poslom se nije bavio, već je rano počeo da vodi program u Kapelici, koja se onda proširila za laboratorije u kojima su umetnici spremali svoje radove.

- Počeli smo 1995. Sve savremene teme koje su nas zanimale – kompjuteri, telekomunikacije… - došle su i radikalno promenile društvo, a nama su to bili novi alati, nove mogućnosti za stvaranje. To je tehnofascinacija koja je u to doba bila nešto novo. Kako su umetnici jako kritični, brzo se shvatilo da tu neće biti linearnog napretka. Brzo se stvorio uvid da se tehnologije ogledaju u prirodi, a kada se postavilo pitanje održivosti, počelo se više da se ulaže u to. Počela je biofascinacija, ušlo se duboko u biotehnologiju, koja je dotad bila rezervisana za naučne institute, počeli su da je koriste i umetnici – ispričao je on.

On naglašava da je do Prve industrijske evolucije čovek bio deo prirode, a da je od tad došlo do njegovog izdvajanja.

- To uništavanje resursa zarad profita dovelo do toga da nam se planeta sveti i imamo ekološki problem. Umetnost nema odgovor, ali postavlja ta teška pitanja – naglašava Krpan.

Slovenački umetnik naglašava da u svim tim procesima sad koriste i veštačku inteligenciju.

- Mi smo oduševljeni veštačkom inteligencijom. Konačno kompjuteri nisu samo za kucanje. Pitanje je za šta ih upotrebiti. Mi je koristimo da procesuira velike podatke koje dobijamo – navodi on.

Iz Slovenije je došla na Bio Art Forum došla i dr Polona Tratnik, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani i viša istraživačica na Institutu IRRIS, ali i pionirka bio arta.

- Bio art je umetnost koja uključuje žive organizme, a to mogu biti mikroorganizmi, životinje, biljke… Radila sam dosta sa ljudskim ćelijama. Napre sa svojim ćelijama kože i to stavila na skulpturu i napravila inkubator da nastave da rastu. Kasnije sam radila i sa vlasima kose koje sam hranila serumom iz svoje krvi, a sve u okviru instalacije. To je svojevrsno istraživanje mog odnosa sa svetom – ispričala je ona.

U okviru projekta BioAwaking, biće organizovana prva online radionica (1. i 2. jun), na kojoj će učesnici biti u prilici da istražuju nauku i umetnost i kod kuće, pomoću setova posebno kreiranih za ovu priliku. Osim toga, do 31. maja otvorene su prijave za studijsku posetu Institutu Kersnikova u Ljubljani od 26. do 28. juna.

(Telegraf Nauka)