Vreme čitanja: oko 2 min.
Polovina gradova u Kini tone zbog ekstrakcije vode i težine zgrada
Vreme čitanja: oko 2 min.
Skoro polovina velikih gradova u Kini tone zbog ekstrakcije vode i sve veće težine njihovog brzog širenja. Neki gradovi tonu brzo, a jedan od šest više od 10 milimetara godišnje.
Brza urbanizacija Kine tokom proteklih decenija znači da se mnogo više vode izvlači radi zadovoljenja ljudskih potreba.
U priobalnim gradovima, ovo potonuće predstavlja opasnost za milione ljudi od poplava dok nivoi mora rastu, piše BBC.
Preporučujemo
Da li životinje umeju da broje? Naučnici otkrili nešto neverovatno
Najstariji obojeni molekuli na Zemlji su ružičasti
Kina ima dugu istoriju tonjenja tla. Šangaj i Tjenđin su pokazivali znakove tonjenja tokom 1920-ih. Šangaj je potonuo više od tri metra tokom prošlog veka.
Da bi razumeli razmere problema, istraživači sa nekoliko kineskih univerziteta ispitali su 82 grada, uključujući sve sa populacijom većom od dva miliona.
Upotrebili su podatke satelita Sentinel-1 radi merenja vertiklanog kretanja tla širom zemlje. Posmatrajući period od 2015. do 2022, izračunali su da 45% urbanih oblasti tone više od tri milimetra godišnje. Oko 16% urbanog zemljišta ide dole brže od 10 milimetara godišnje.
To znači da 67 miliona ljudi živi u rapidno tonućim oblastima. Razmere „propadanja“ zavise od više faktora, uključujući geologiju i težinu zgrada.
Međutim, glavni elemenat je, kažu istraživači, gubitak podzemnih voda – to je u suštini ekstrakcija vode ispod ili u blizini gradova radi potreba tamošnjeg stanovništva.
To je već viđeno u nekoliko velikih urbanih oblasti širom sveta, uključujući Hjuston, Sjudad de Mehiko i Delhi.
„U Kini mnogo ljudi živi u oblastima sa nedavnom sedimentacijom, geološki gledano. Tako da, kad izvučete podzemnu vodu ili iscedite zemljište, sklone su tonjenju“, kaže profesor Robert Nikols sa Univerziteta Istočne Anglije.
Drugi faktori su sistemi gradskog prevoza i rudarenje minerala i uglja. U severnom regionu Pingdingšan, jednoj od najvećih oblasti u Kini kad je reč o industriji uglja, zemljište tone ekstremnih 109 milimetara godišnje.
Istraživači kažu da veliku pretnju predstavlja izloženost gradskih populacija poplavama usled kombinacije tonjenja tla i porasta nivoa mora zbog klimatskih promena.
Godine 2020, oko 6% Kine imalo je relativnu elevaciju ispod nivoa mora. Tokom sto godina bi to moglo porasti na 26% u scenariju srednjih do visokih emisija ugljen-dioksida.
Istraživači kažu da zemljište tone brže nego što nivoi mora rastu, ali zajedno dovode stotine miliona ljudi u opasnost od poplava.
Međutim, postoje efikasne strategije protiv tonjenja. Ovaj problem je pogodio druge velike urbane centre u Aziji, uključujući Osaku i Tokio u Japanu.
„Tokio je potonuo oko lučke oblasti, do pet metara u 20. veku“, kaže Nikols. „Međutim, u 1970-im su obezbedili dobar vodovod iz drugih oblasti i takođe su imali zakon protiv upotrebe vode iz bunara i u suštini su zaustavili potonuće“.
(Telegraf Nauka/BBC)
Povezane vesti
O ovoj posledici klimatskih promena niko ne govori: Ona je veoma opasna po zdravlje i okolinu
Superprofit naftnih kompanija skoro pet puta veći od sume neophodne za borbu sa klimatskim promenama
Nauka o klimi: Malo je potrebno da vernik postane skeptik
Mobilne video-igrice pomažu u razvijanju sveti o klimatskim promenama
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
