Veće temperature znače veće cene

Foto: Telegraf.rs

Posmatrajući mesečne cene hrane i druge robe, temperature i druge klimatske faktore u 121 zemlji od 1996, istraživači zaključuju da će „vremenski i klimatski šokovi“ izazvati porast cene hrane od 1,5-1,8 procentnih poena godišnje u roku od oko deset godina, još više u već vrelim oblastima kao što je Bliski istok, piše Phys.org.

To se pretače u povećanje ukupne inflacije od 0,8-0,9 procentnih poena do 2035, samo zbog ekstremnog vremena klimatskih promena.

Preporučujemo

Možda se čini da su ti brojevi mali, ali za banke poput Federalnih rezervi SAD koje se bore protiv inflacije oni su značajni, kaže Maks Koc iz Potsdamskog instituta za istraživanje klimatskog uticaja.

Fizički uzicaji klimatskih promena imaće postojan uticaj na inflaciju. To je još jedan način na koji će klimatske promene ugrožavati blagostanje ljudi, ekonomsko blagostanje.

Do 2060, klimatski doprinos inflaciji će rasti, sa globalnim cenama hrane za koje se očekuje rast od 2,2-4,3 procentna poena godišnje – to je povećanje ukupne inflacije od 1,1-2,2 procentna poena.

Koc i ekonomisti Evropske centralne banke su pregledali 20.000 podataka kako bi pronašli kauzalnu vezu u stvarnom svetu između ekstremnog vremena, naročito vrućine, i rastućih cena. Zatim su pogledali u prognoze klimatskih promena i šokirali se rastom cena. Obično kad ekonomisti pričaju o inflaciji i klimatskim promenama reč je povećanju cena energenata kao reakciji na ograničavanje zagrevanja, ali to je samo deo problema.

„Postoje šokovi u produktivnosti zbog klimatskih promena koji smanjuju poljoprivrednu proizvodnju. Oni takođe utiču na inflaciju cena hrane, na ukupnu inflaciju“, kaže Koc.

Studija ukazuje na toplotni talas u Evropi 2022. kao dobar primer. Velika toplota je prekinula tokove snabdevanje hranom, povećavajući cene hrane dve trećine i ukupnu inflaciju jednu trećinu procentnog poena. Cene su još više porasle u Rumuniji, Mađarskoj i delovima južne Evrope.

„Smatram da je veza između regionalnih temperaturnih anomalija i nacionalne inflacije pouzdana. Varijabilnost cena bitnih roba kao što je hrana je vrlo bolna za potrošače, kaže Frensis Mur, ekonomista sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu.

Inflatorni pritisak na cene hrane i druge robe je veći u oblastima i sezonama koje su toplije. Tako da Evropa i Severna Amerika možda nisu pogođene tako jako kao globalni jug, koji je manje bogat.

(Telegraf Nauka/Phys.org)