Vreme čitanja: oko 2 min.
Mozak gradi emocije bez obzira na čula
Vreme čitanja: oko 2 min.
Koliko emocije zavise od čula? Da li naš mozak i telo reaguju na isti način kad čujemo strašan krik, vidimo jezivu senku ili nanjušimo gadan miris? I da li slušanje vesele muzike ili gledanje živopisnog pejzaža donosi istu radost?
Istraživači dolaze do novih uvida u složeni odnos između emocije i percepcije. Italijanski neuronaučnici istražuju da li mozak upotrebljava senzorno specifične ili apstraktne kodove u konstrukciji emocionalnih iskustava, piše MedicalXpress.
„Emocija i percepcija su veoma isprepletene, a tačni mehanizmi pomoću kojih mozak predstavlja emocionalne instance ostaju nepoznati“, kaže Gjada Letijeri, psiholog iz IMT instituta. „Istražujemo kako mozak organizuje i predstavlja emocionalne informacije širom različitih senzornih modaliteta i kao rezultat prošlog senzornog iskustva“.
Preporučujemo
Hiperkinetički poremećaj se možda razvio pre više od 12.000 godina kao prednost u potrazi za hranom
Mogu li životinje zaista namirisati strah kod ljudi?
Istraživači su prikazali film „101 dalmatinac“ grupi od 50 dobrovoljaca i pomoću funkcionalne magnetne rezonance pratili moždanu aktivnost povezanu sa odvijanjem filmske priče.
Gledaoci su bili i individue sa standarnim razvojem i kongenitalno slepi i gluvi dobrovoljci, kojima je predstavljen audio snimak ili nema verzija filma.
Istraživači su takođe zatražili od 124 učesnika studije da izraze i ocene svoje emocije dok su gledali isti film van skenera, pokušavajući da predvide reakciju mozga ljudi sa i bez senzornog nedostatka tokom doživljaja zabave, straha i tuge, pored drugih emocija.
Uključivanje slepih i gluvih individua u studiju predstavlja način da se ispita doprinos senzornog iskustva nervnim mehanizmima u osnovi emocija, kažu istraživači.
Rezultati pokazuju da su emocionalne kategorije predstavljene u mozgu bez obzira na senzorno iskustvo i modalitete. Postoji mreža koja obuhvata senzornu, prefrontalnu i temporalnu oblast mozga, koje zajedno kodiraju emocionalne instance. Ventromedijalni prefrontalni korteks se pokazao kao ključna lokacija za smeštaj apstraktnih predstava emocija, nezavisno od ranijeg senzornog iskustva ili modaliteta.
Postojanje apstraktnog kodiranja emocija u mozgu znači da – iako smo u iskušenju da verujemo da naše emocije direktno zavise od onoga što se dešava u okolnom svetu – naš mozak ima kapacitet da stvara emocionalno značenje bez obzira da li možemo da vidimo ili čujemo.
„U svetu gde su individue sa senzornim nedostacima često zapostavljene važno je da razumemo kako mentalne sposobnosti i njihove odgovarajuće nervne predstave mogu da se razvijaju i usavršavaju bez senzornog inputa, radi boljeg razumevanja emocija i ljudskog mozga“, kaže Letijeri.
(Telegraf Nauka/MedicalXpress)
Povezane vesti
Za one koji govore više jezika ima nešto specijalno u vezi sa maternjim jezikom
Muzika proizvodi slične emocije i telesne osećaje u različitim kulturama
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
