Glasan zvuk, tih rizik – video igre i gubitak sluha

Foto: Fredrick Tendong/Unsplash

Jedan od ključnih nalaza je da jačina zvuka u video igrama dostiže 80-89 decibela u igraonicama, a impulsni zvuci tokom igre dostižu čak 119 decibela, prevazilazeći granice bezbedne izloženosti.

Dok popularnost video igara nastavlja da raste, sa više od tri milijarde igrača u 2022, ova studija naglašava potrebu za većim naporima javnog zdravstva da se poveća svest o auditivnim rizicima povezanim sa video igrama, piše Neuroscience News.

Preporučujemo

Igrači video igara širom sveta možda rizikuju nepopravljiv gubitak sluha i/ili tinitus – postojano zujanje u ušima.

Dok su slušalice i mesta muzičkih događaja prepoznati kao izvori potencijalno opasnih jačina zvuka, relativno malo pažnje je posvećeno efektima video igara, uključujući e-sportove, na gubitak sluha. Igrači često provode po nekoliko sati neprekidno pri visokointenzivnim nivoima zvuka.

Više od deset proverenih studija iz devet zemalja Severne Amerike, Evrope, jugoistočne Azije, Azije i Australazije, koje su obuhvatile 53.833 osoba, uključene su u analizu.

Jedanaest su bile kohortne studije, od kojih je šest proučavalo veze između sluha i kompjuterskih ili video igrica, četiri su se fokusirale na igraonice ili lične kompjuterske odaje, koje su popularne u Aziji, a jedna se fokusirala na mobilne uređaje.

Prijavljene jačine zvuka kretale su se u rasponu od 43,2 decibela (monilni uređaji) do 80-89 decibela (igraonice), dok je izloženost buci varirala prema načinu i učestalosti pristupa – od svakodnevne do jednom mesečno, barem sat vremena u jednom navratu, u proseku tri sata nedeljno.

Impulsni zvuci predstavljaju oštre zvukove koji traju manje od jedne sekunde, sa najvišim nivoima barem 15 decibela iznad pozadinskog zvuka. Jedna studija je zabeležila da su impulsni zvuci dostigli nivo od čak 119 decibela tokom igre; prihvatljiva granica je oko 100 decibela za decu i 130-140 decibela za odrasle.

Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) opisuju balansiranje između dozvoljenih nivoa i trajanja izloženosti.

Povećanje buke od tri decibela prepolovljava dozvoljeno vreme izloženosti: tako je dozvoljeno vreme izloženosti u slučaju 80 decibela 40 sati nedeljno, za 83 decibela 20 sati nedeljno, za 86 decibela 10 sati, za 92 decibela 2,5 sati itd.

Što se dece tiče, dozvoljeni nivo izloženosti buci je 75 decibela 40 sati nedeljno. Deca tako mogu bezbedno slušati zvuk od 83 decibela oko 6,5 sati, 86 decibela oko 3,25 sati, 92 decibela 45 minuta i 98 decibela samo 12 minuta nedeljno.

Tri studije su proučavale razlike između polova u igranju video igara. Sve je ukazivalo da su momci igrali video igre češće nego devojke, u dužim intervalima i sa većom jačinom zvuka.

Istraživači priznaju da su neke od studija rađene početkom 90-ih i da su samo dve objavljene tokom poslednjih 10 godina objektivno izmerile prosečne jačine zvuka video igara ili u igraonicama.

„Iako su podaci ograničeni, oni sugerišu da neki igrači video igara verovatno prelaze preko dozvoljenih granica izloženosti i tako praktikuju nebezbedno slušanje koje ih može dovesti u opasnost od trajnog gubitka sluha i/ili od tinitusa“, ipak zaključuju.

(Telegraf Nauka/Neuroscience News)