Vreme čitanja: oko 6 min.
Grafen, neplodnost i ledeno doba: Evo šta istražuju Ana, Isidora i Milica, dobitnice priznanja Za žene u nauci
Vreme čitanja: oko 6 min.
Naučnice dr Ana S. Dobrota, dr Isidora Kešelj i Milica Radaković osvojile su ovogodišnja nacionalna priznanja „Za žene u nauci“
Docent Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu dr Ana S. Dobrota, docent Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Isidora Kešelj i asistent Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Milica Radaković dobitnice su nacionalnih priznanja „Za žene u nauci“ za 2023. godinu.
Nagrade, koje se dodeljuju u saradnji sa Loreal fondacijom i Uneskom, uručila im je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović. Ona je istakla da je za 13 godina ovog programa nagrađeno 38 žena.
- Divna je ideja da se da podrška sjajnim i hrabrim ženama. Imajući u vidu velike globalne izazove sa kojim se čovečanstvo suočava, nauka i inovacije nisu imale ovakvu veliku ulogu i šansu kao sada. Treba nam više naučnika, ali i naučnica – rekla je ministarka.
Ana S. Dobrota: Nagrada u pravom trenutku
Ana S. Dobrota osnovne, master i doktorske akademske studije završila je na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, gde je docent od 2020.
- Za mene je ova nagrada zaista jako značajna, uhvatila me je u trenutku kada sam počela da sumnjam u svrhu stvari kojima se bavim, kada je naišao neki pad entuzijazma... Baš je naišla u pravom trenutku da mi da dobar podstrek da se vratim tome u punoj snazi. Da me podseti koliko je sve to važno kada postoje ovakve inicijative koje nagrađuju žene u nauci – rekla je ona za Telegraf Nauku.
Dobrota se bavi i nastavnom i naučnom delatnošću, koautor je 34 rada objavljena u međunarodnim časopisima, a rezultati radova citirani su više od 700 puta. Aktivno učestvuje i u popularizaciji prirodnih nauka kroz manifestacije kao što su Nauka oko nas i Evropska noć istraživača.
U istraživanju za koje je nagrađena bavi se primenom teorijskih proračuna za ispitivanje svojstava i potencijalnih primena različitih materijala.
- Posebno se bavimo se grafenom, dvodimenzionalnim materijalom koji, otkako je eksperimentalno pronađen, postao jako popularan. Za njega se predviđaju najrazličitije moguće primene. Međutim, pošto se naša grupa na Fakultetu bavi elektrohemijskim primenama, dakle primenama za baterije, gorivne ćelije i tako dalje, nama je interesantan ne baš taj idealan, čisti grafen, koji se zapravo jako teško dobija, nego onaj koji sadrži neke defekte, koji je nesavršen. Što je zapravo super, jer on kada se sintetiše najčešće sadrži već te neke nečistoće koje ga čine tako nesavršenim. U ovom slučaju nesavršen je nama baš idealan, pa ga primenjujemo kao elektrodne materijale za različite baterije, gorivne ćelije ili neke druge elektrohemijske sisteme. Moj deo posla je u tome da kroz teorijske proračune nađem ili teorijsko objašnjenje nekih efekata koji su eksperimentalno već zapaženi, na primer, zašto neki materijal radi to što treba da radi, koji mehanizam koristi i na koji način treba da radi, ili da pomoću svojih proračuna pretpostavim kakav materijal treba da bude da bi ispunjavao na dobar način sve uslove za datu primenu – rekla je ona.
Isidora Kešelj: Konkurencija je bila velika
Isidora Kešelj osnovne i master akademske studije završila je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a doktorske akademske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Docent je za užu naučnu oblast fiziologija životinja Departmana za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu.
- Nagrada znači mnogo zato što tu godine istraživanja, rada i posvećenosti. Kada vas neko proglasi pobednikom, to puno znači. Ne mogu da kažem da sam očekivala. Znam koliko je velika konkurencija, koliko je naučnica u Srbiji. Jako je velika čast biti jedna od dobitnica – rekla je ona.
Kešeljeva je do sada objavila 8 naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima i 1 u časopisu od nacionalnog značaja. Dobitnica je velikog broja grantova i priznanja, a učestvovala je i u realizaciji nekoliko međunarodnih projekata.
- Predlog mog projekta je „U potrazi za novim markerima muške infertilnosti“. Naša ideja je da rezultate koje smo dobili na animalnim modelima, kroz različite in vivo oglede, sada proverimo na humanim spermatozoidima, što smo već počeli. A ideja ovog projekta je da proširimo to i da uzmemo markere koji su zapravo važni za fuziju spermatozoida i jajne ćelije i da nam ti markeri budu možda potencijalni prognostički i dijagnostički markeri. Ono što smo videli jeste da su neki spermatozoidi pacijenata sa normospermija dijagnozom i dalje nefunkcionalni tako da, iako po tim parametrima koji ulaze u dijagnozu oni funkcionišu dobro, na nivou oplodnje jajne ćelije postoji neki problem. Mi želimo da ispitamo te markere i vidimo da li tu možemo da nađemo neki prognostički i dijagnostički marker – rekla je Isidora Kešelj za Telegraf Nauku.
Milica Radaković: Priznanje pomoglo u širenju istraživanja
Milica Radaković je doktorand na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo i asistent na Katedri za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
- Ovo priznanje mnogo znači i sa finansijskog aspekta. Potvrđivanje mojih rezultata može da bude samo kroz nove projekte i kroz novo uzorkovanje sedimenata na drugim lokacijmaa. U tom smislu, ova nagrada mi je pomogla da svoje buduće istraživanje proširim sa teritorije Vojvodine na teritoriju cele Srbije – rekla je ona.
Radakovićeva je do sada objavila 21 naučni rad kao autor ili koautor, bila je član projektnog tima na tri projekta finansirana od strane Centra za promociju nauke, dobitnica je više nagrada.
Fokus njenog istraživanja su promene klime, a posebno odgovor na pitanje, kako kaže, „koliko je bilo ledeno ledeno doba“.
- Ja sa mojim timom uzorkujem sedimente koji su nastali tokom ledenog doba. U tim sedimentima, mi nalazimo fosile ljušturica, odnosno puževa koji su živeli za vreme tih ledenih doba. I onda mi znamo, na osnovu tih vrsta koje pronađemo, kakvi su uslovi bili potrebni da bi ta vrsta živela na nekom području. Mi možemo da kažemo da li je bilo hladnije ili je bilo toplije. Odnosno, da li su te vrste puževa one koje danas, na primer, žive u severnoj Evropi, ili one koje i danas žive danas u Srbiji. Na taj način možemo da znamo koliko je otprilike varirala temperatura – rekla je za Telegraf Nauku Milica Radaković.
O programu „Za žene u nauci“
Predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović rekao je prilikom dodele priznanja da program „Za žene u nauci“ postoji već 13 godina i dodao su ove godine tri mlade naučnice dobile priliku da iskoriste sredstva za usavršavanje na prestižnim institicijama.
- Ova inicijativa između Loreala i Uneska je primer dobrog partnerstva. Zajednički ciljevi su nauka i rodna ravnopravnost, koja je naročito u fokusu od 2015. godine. Nauka neće zaustaviti ratove i agresiju, ali predstavlja alternativu i put gde će pobediti vrline – rekao je on.
Direktorka za naučna i regulatorna pitanja za Adria Balkan region i Rumuniju u kompaniji Loreal Ana Popara Gojković istakala je da Međunarodna inicijativa „Za žene u nauci“ obeležava 25 godina postojanja, a cilj je da se podrže žene istraživači.
- Žene svojom vizijom i posvećenošću doprinose razvoju nauke. Do sada je sedam naučnica koje su dobile ovu nagradu dobilo i Nobelovu nagradu, a dve ove godine. Od osnivanja kroz ovaj program nagrađeno je 4.000 žena iz 116 zemalja. Zbog toga nam je i čast što će i ove godine tri žene iz Srbije dobiti nagradu i biti uvedene u posebnu globalnu zajednicu - istakla je ona.
Kroz ovaj program naučnice dobijaju sredstva za realizaciju svojih istraživačkih projekata - po 5.000 evra.
Stanje u nauci i na institutimaPrilikom dodele priznanja u Vladi Srbije, ministarka nauke dr Jelena Begović istakla je da 33,3 odsto naučnih radnika čine žene, a da istovremeno žene čine svega 4 odsto dobitnika Nobelove nagrade.
- U Evropi samo 18 odsto visokih akademskih pozicija zauzimaju žene, ali u Srbiji to nije slučaj. Treba da budemo ponosni jer 50 odsto studenata u Srbiji su žene, 50 odsto doktora nauka su žene, a od 11 instituta u okviru Beogradskog univerziteta, devet vode žene – rekla je ona.
(Telegraf Nauka)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
