Jezici su glasniji u tropskim predelima

Foto: Shutterstock

Svi jezici se neprekidno menjaju i važno je poznavati faktore koji imaju ulogu u tome. Naučnici onda mogu rekonstruisati prošle procese na osnovu jezika.

Lingvista sa Univerziteta u Kilu dr Seren Vikman, zajedno sa kolegama iz Kine, pokazao je da prosečne temperature okoline utiču na jačinu izvesnih glasova. Generalno, jezici u toplijim regionima su glasniji od onih u hladnijim regionima, piše Phys.org.

Preporučujemo

Osnovna ideja studije jeste da smo okruženi vazduhom kad govorimo i slušamo. Izgovorene reči se prenose kroz vazduh kao zvučni talasi. Fizička svojstva vazduha stoga utiču na to koliko je lako proizvesti i čuti govor.

„S jedne strane, suvoća hladnog vazduha predstavlja izazov za proizvodnju zvučnih glasova, koji zahtevaju vibraciju glasnih žica. S druge strane, topao vazduh ima tendenciju da ograničava bezvučne glasove apsorbujući njihovu visokofrekventnu energiju“, objašnjava dr Vikman.

Ovi faktori bi mogli biti povoljni za veću jačinu izvesnih glasova u toplijim klimatima, što je poznato kao sonantnost.

Dr Vikman i njegove kolege su otkrili da jezici oko ekvatora naročito imaju visoku prosečnu glasnost, jezici u Okeaniji i Africi imaju najviši indeks. Nasuprot njima, svetski rekord u niskoj glasnosti drže sališki jezici na severozapadnoj obali Severne Amerike.

Međutim, postoje izuzeci. Na primer, neki jezici u Centralnoj Americi i na jugoistoku matičnog azijskog kopna imaju prilično nisku prosečnu glasnost, iako se govore u vrlo toplim oblastima.

„Sve u svemu, utvrdili smo jasnu vezu između prosečne sonantnosti jezičkih porodica i prosečne godišnje temperature“, kaže dr Vikman. Izuzeci sugerišu da se uticaji temperature na sonantnost razvijaju polako i oblikuju zvukove jezika tokom vekova ili čak milenijuma.

Naučnici intenzivno razmatraju u kojoj meri okruženje oblikuje jezike. Dugo se pretpostavljalo da su jezičke strukture samostalne i ni na koji način pod uticajem društvene ili prirodne sredine. Novije studije to dovode u pitanje.

Ovakve studije bi takođe mogle dati nove uvide u ljudska društva, npr. pitanje migracije. „Ako se jezici prilagođavaju svom okruženju tokom sporog procesa koji traje hiljadama godina, oni sadrže neke tragove o sredini jezika preteča.

(Telegraf Nauka/Phys.org)