Vreme čitanja: oko 2 min.
Zašto je eksplozija zlata ljubičasta?
Vreme čitanja: oko 2 min.
Alhemičarska misterija stara 400 godina je rešena.
Lako je smejati se alhemičarima iz davne prošlosti, s njihovim konfuznim shvatanjem nauke i tvrdoglavom rešenošću da otkriju nuklearnu transmutaciju pet vekova pre otkrića nukleusa.
Međutim, možemo li ih zaista kriviti? Uostalom, tek sad, posle 400 godina napretka u hemiji i fizici, konačno smo rešili misteriju kako su proizvodili ljubičaste eksplozije pre toliko godina, piše IFL Science.
Preporučujemo
Muškarci oklevaju više nego žene u deljenju negativnih vesti
Četvoromesečne bebe pokazuju znake samosvesti
Fulminativno zlato – naziv potiče od značenja „fulminacije“ kao „eksplozije“ – bilo je prvi visokoreaktivni eksploziv. Prvi put se pominje 1585. godine u knjizi nemačkog alhemičara Zebalda Švercera i otada je popularno kod gotovo svih – od akademskih hemičara do jutjubera.
Zašto? Pa, lako ga je napraviti, zabavno koristiti i kao šlag na tortu – proizvodi neobičan ljubičasti dim prilikom detonacije. Međutim, uprkos vekovima poznatom hemijskom sastavu, razlog za ljubičasti dim je dosad izmicao nauci.
Nije da ljudi nisu imali pretpostavke. Česte su tvrdnje da je izvor neobične crvene ili ljubičaste boje dima u prisustvu zlatnih nanočestica, kažu istraživači sa Bristolskog univerziteta.
Možda zvuči čudno da prisustvo zlata može da oboji nešto u ljubičasto, ali je to zapravo prilično jak posredni dokaz. Fulminativno zlato se koristi za oblaganje predmeta ljubičastom navlakom, kao što se rastvori zlatnih nanočestica mogu koristiti za nanošenje ljubičastog sloja na supstrate. Međutim, niko nije mogao da dokaže tu hipotezu – dosad.
„Naš eksperiment je uključivao stvaranje fulminativnog zlata, zatim detoniranje uzoraka od 5mg na aluminijumskoj foliji putem zagrevanja“, kaže Sajmon Hol, profesor hemije.
„Uhvatili smo dim pomoću bakarnih mreža i onda analizirali uzorak dima pod transmisionim elektronskim mikroskopom. Kao što je bilo očekivano, otkrili smo da dim sadrži sferične zlatne nanočestice, potvrđujući teoriju da zlato ima ulogu u nastanku misterioznog dima“.
U planu je upotreba istih metoda radi ispitivanja dima koji proizvode drugi fulminantni metali poput platine, srebra, olova i žive (koju je Volter Vajt upotrebio da raznese Tukovu jazbinu).
Baš kao fulminativno zlato, tačna priroda ovih oblaka ostaje misterija – mada, možda ne još dugo.
Čak i sa samo rešenim problemom ljubičastog dima, naučnici već razmišljaju o potencijalnim primenama u brzoj sintezi superregularnih metalnih nanočestica – od koristi u oblastima kao što su medicina, bionženjering ili sve što uključuje nanotehnologiju.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Povezane vesti
Elektrohemija doprinosi čistom recikliranju elektronskog otpada, ekstrakciji dragocenih metala
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
