Zašto nam nos slinavi kad je hladno?

Čim temperature padnu, većini ljudi slinavi nos. Zašto se to dešava objasnio je svojevremeno Dejvid King, profesor Univerziteta u Kvinslendu, u tekstu za The Conversation koji prenosimo u celosti:

Između 50 i 90 odsto ljudi ima slinav nos kad je hladno. To nazivamo „rinitis izazvan hladnoćom“ ili „skijaški nos“. Čini se da ljudi sa astmom, ekcemom i polenskom groznicom to češće doživljavaju.

Preporučujemo

Zadatak nosa je da zagreje i ovlaži vazduh koji udišete kako on ne bi iritirao ćelije kada stigne do pluća. Prilikom udisanja vazduha kroz nos na niskim temperaturama, vazduh u zadnjem delu nosa obično ima oko 26 stepeni, ali može dostići i 30. Takođe, vlažnost vazduha u zadnjem delu nosa je obično oko 100%, bez obzira na to koliko je hladan vazduh koji udišemo.

Ovo pokazuje da je nos veoma efikasan u tome da osigura da vazduh koji udišemo postane topao i vlažan pre nego što stigne do pluća.

Pa, kako on to radi? Hladan i suv vazduh stimulišu nerve unutar nosa, koji šalju poruku putem nervnih vlakana do mozga. Mozak zatim reaguje na ovaj impuls povećanjem dotoka krvi u nos, a ti prošireni krvni sudovi zagrevaju vazduh koji prolazi preko njih. Nos se podstiče na proizvodnju više sekreta putem sluznih žlezda kako bi se obezbedila vlažnost za vlaženje tog vazduha.

Hladan i suv vazduh takođe stimuliše ćelije vašeg imunosistema (koje se zovu „mastociti“) u nosu. Ove ćelije pokreću proizvodnju više tečnosti u nosu kako bi vazduh postao vlažniji. Procenjuje se da dnevno možete izgubiti do 300-400 ml tečnosti kroz nos dok on obavlja ovu funkciju.

Gubitak toplote i vode su usko povezani: zagrevanje vazduha u nosnim šupljinama znači da obloga nosne šupljine (sluzokoža) postaje hladnija od unutrašnje telesne temperature; istovremeno, voda isparava (postaje para) kako bi ovlažila vazduh. Isparavanje vode, koje zahteva velike količine toplote, oduzima toplotu nosu, čineći ga na taj način hladnijim.

Kao odgovor, dotok krvi u nos se dodatno povećava, jer zadatak zagrevanja udahnutog vazduha ima prednost nad gubitkom toplote iz nosa (normalan odgovor tela na hladnoću je preusmeravanje krvi sa površine ka dubljim sudovima kako bi se smanjio gubitak toplote sa kože). Dakle, teško je postići ravnotežu kako bi se ostvarila tačna količina gubitka toplote i vlage iz nosa.

Kada je kompenzacioni mehanizam malo previše aktivan, vlaga koja premašuje onu potrebnu za vlaženje ovog hladnog i suvog vazduha će kapati iz nozdrva. Mastociti su obično osetljiviji kod ljudi sa astmom i alergijama, a promene na krvnim sudovima reaktivnije kod onih koji su osetljivi na iritanse iz okoline i promene temperature. Tako da hladan vazduh može izazvati zapušenost nosa, pa čak i kijanje.

Tretman za slinavi nos, tj. curenje iz nosa na hladnoći se obično svodi jednostavno na nošenje maramica. Iako je upotreba antiholinergičkih (blokiraju nervne impulse) i antiinflamatornih sprejeva za nos, kao što su atropin i ipratropijum, isprobana sa određenim uspehom.

(Telegraf Nauka/The Conversation)