Jednostavni testovi krvi mogli bi biti budućnost dijagnostike kancera

Testovi krvi koji detektuju rani kancer stižu na tržište. Mogu li dovesti do ranije dijagnoze i tretmana?

Pre otprilike četiri godine, sada 77-godišnji Džon Gormli iz Kalifornije uradio je rutinski test krvi. Međutim, rezultati su bili od suštinskog značaja za njegov život. Ukazivali su da Gormli ima rak debelog creva, a kolonoskopijom je potvrđeno da je u pitanju stadijum II, što znači da se kancer proširio kroz zid creva, ali ne do limfnih čvorova.

Preporučujemo

Gormli je jedan od prvih pacijenata kod kojih je urađen novoodobreni test Shield, čiji tvorci kažu da može detektovati rak debelog creva iz uzorka krvi. Nakon dobijanja dijagnoze, Gormliju je hirurškim putem odstranjen tumor i vratio se na posao u roku od 10 dana.

Rana verzija testa Shield kompanije Guardant bila je dostupna na tržištu od 2022, ali nije bila pokrivena osiguranjem. Međutim, nakon odobrenja Agencije za hranu i lekove (FDA) u julu 2024, dijagnostička verzija testa je komercijalizovana i pokrivena zdravstvenih osiguranjem.

Kap krvi u okeanu „likvidnih biopsija“

Naučnici su razvili testove krvi za nekoliko kancera, uključujući rak dojke, pankreasa i želuca. Neki testovi čak detektuju više vrsta kancera odjednom. Ako bi ove likvidne biopsije postale široko dostupne, mogle bi pomoći da se kancer detektuje ranije, lakše ili pomoću manje invazivnih mera, što bi moglo voditi ka ranijoj detekciji i manjem broju smrtnih slučajeva.

Međutim, mnogi od tih testova su još u ranim fazama razvoja. Često detektuju manji broj slučajeva raka nego standardne metode poput kolonoskopije, što znači da će verovatno biti dopuna, a ne zamena za tradicionalne metode skrininga.

Neki testovi možda imaju neprihvatljive nivoe „lažnih nalaza“, što znači da je osobi prvo rečeno da ima rak, ali dalja dijagnostika pokaže da raka nema. To može dovesti do nepotrebne zabrinutosti ili dodatnih invazivnih testova, uključujući tradicionalne biopsije, koje podrazumevaju uzimanje uzoraka tkiva putem igala ili hirurgije. A za neke bolesti nije jasno da će rana dijagnoza pomoću testa krvi dovesti do boljih ishoda.

Ipak, nakon rešavanja tih problema, verovatno će dijagnostikovanje kancera na bazi krvi postati normalan deo medicinske prakse sa potencijalom da drastično poboljša ishode bolesti.

Pojednostavljenje skrininga

Lekar je preporučio Gormliju da uradi Shield test pošto je primetio da dugo nije rađena kolonoskopija. Preporučeno je da ljudi starosti 45-75 godina koji imaju srednji rizik od raka debelog creva obave testiranje, kao što je kolonoskopija ili test stolice, svakih pet do 10 godina. Ipak, otprilike jedna od tri osobe nikad nisu testirane.

To je problem zato što je rak debelog creva četvrti najčešći kancer. Stručnjaci tvrde da bi rana detekcija mogla eliminisati 90% smrti od raka debelog creva. Obično je potrebno oko 10 godina da se rane, prekancerozne izrasline poput polipa transformišu u smrtonosne ćelije raka, i ako ove ćelije budu otkrivene rano mogu se lako ukloniti.

Uprkos potencijalu za ranu dijagnozu i izlečenje, mnogi ljudi izbegavaju ove skrininge. To je možda jedan razlog zašto je rak debelog creva drugi najuobičajeniji uzrok smrti od raka.

Ljudi izbegavaju skrining zbog više razloga. Neki se osećaju posramljeno tokom skrininga kao što je kolonoskopija ili se plaše da bi moglo biti bolno. U slučaju kolonoskopije, može biti nezgodno zbog odsustva s posla, dok se nekima ne dopada postupanje sa stolicom radi testiranja tim putem.

Stoga testovi krvi imaju zaista veliki potencijal jer ljudi daju prednost testovima krvi – kao praktičnim i brzim.

Shield detektuje male fragmente DNK koji su oslobođeni u krv iz ćelija raka ili prekanceroznih ćelija adenoma, tipa polipa. Test takođe otkriva suptilne razlike između kanceroznih ćelija i normalnih ćelija u hemijskim oznakama na DNK poznatim kao metil grupe.

U radu objavljenom u martu 2024, pokazano je da Shield detektuje 83% slučajeva raka debelog creva potvrđenih kolonoskopijom kod skoro 10.000 ljudi. Stopa pogrešnih nalaza je iznosila 10%.

Pošto Shield detektuje manji procenat slučajeva raka debelog creva nego testovi putem stolice (92%) ili kolonoskopije (95%), neće ih zameniti. Međutim, mogao bi povećati broj opcija za skrining. Ova dodatna opcija bi mogla povećati prihvatanje skrininga, što bi moglo dovesti do ranijeg otkrivanja bolesti i tako do smanjenja broja smrtnih slučajeva.

Shield je odobren za upotrebu svake tri godine. Međutim, trenutne studije istražuju da li bi bio tačniji ako bi se izvodio svake ili svake dve godine.

Da se Gormlijev rak proširio na ostatak tela, bio bi mnogo teži za tretiranje. Ljudi čiji rak debelog creva je otkriven u stadijumu II imaju 85% šanse da žive barem još pet godina. Do stadijuma IV, kad se rak proširio po telu, te šanse padaju na samo 10%.

„To je mogao biti kraj, tako da je Shield definitivno promenio moj život“, rekao je Gormli.

Foto: Pixabay/myriams-fotos

Ubrzavanje dijagnostike

Rak pankresa je još jedna bolest kod koje bi moglo biti koristi od dijagnostičkog testa na bazi krvi. Za razliku od raka debelog creva, rak pankreasa je relativno neuobičajen – pogađa jednog od 56 muškaraca i jednu od 60 žena. Ipak, rak pankreasa je treći najčešći uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Državama.

To je zato što je bolest već mnogo uznapredovala dok većina ljudi primeti simptome, poput stomačnog bola ili neugodnosti. Ne postoji obuhvatan skrining program u SAD za ljude sa srednjim rizikom od raka pankreasa. Kasniji stadijumi bolesti se lako detektuju pomoću magnetne rezonance ili CT skeniranja. Međutim, do tada je stopa preživljavanja od pet godina vrlo mala: oko 3% pošto se rak proširi po telu, u poređenju sa 44% ako je još ograničen na pankreas. Kad se kancer proširi van pankreasa, hirurško uklanjanje obično nije više moguće, a tretmani poput hemoterapije i radioterapije su minimalno efikasni.

Potencijalno rešenje je novi test krvi čiji cilj je detektovanje raka pankreasa u ranom stadijumu putem identifikacije malih molekula specifičnih za rak, zvanih mikroRNK. Ti molekuli regulišu da li se geni uključuju ili isključuju i prisutni su u krvi pacijenata sa bolešću u ranoj fazi, kao i u egzozomima, malenim paketima koje ćelije raka oslobađaju u krv.

U studiji sa skoro 1.000 ljudi, taj zasad neimenovani test je detektovao između 88% i 93% slučajeva raka pankreasa u ranoj i kasnoj fazi, putem krvi od ljudi u SAD, Južnoj Koreji i Kini. Kad je modifikovan da takođe meri količinu proteina CA-19 u krvi, test je otkrio 97% slučajeva u ranoj fazi kod grupe iz SAD. CA-19 je poznati biomarker raka pankreasa, ali sam nije dovoljno pouzdan za dijagnozu. U kombinaciji sa detekcijom CA-19, novi test je imao stopu pogrešnih nalaza od pet do 10%.

Ako se sve više tih kancera može otkriti u ranoj fazi, ima nade da se mnogi pacijenti mogu izlečiti. Test bi trebalo da se radi godišnje, npr. kad pacijenti idu kod lekara radi godišnjeg pregleda. Međutim, kod onih koji imaju porodičnu istoriju sa rakom pankreasa, moglo bi imati smisla da se test radi češće, možda svakih šest meseci.

Detekcija više kancera odjednom

Naučnici takođe razvijaju testove za detekciju više tipova kancera odjednom. Ti testovi se malo razlikuju po tipovima kancera koje detektuju i načinu detekcije. Međutim, kao mnogi testovi za detekciju jednog kancera, tragaju za molekulima specifičnim za kancere, poput tumorske DNK, ali u većim razmerama. Neki testiraju urin ili drugu telesnu tečnost pored krvi.

U teoriji, takvi testovi mogu ne samo obezbediti manje invazivan pristup skriningu, već i smanjiti broj testova koje osoba treba da uradi odjednom. Međutim, većina ovih testova je još u ranoj fazi razvoja. Oni koji su razvijeniji, poput testa Galleri kompanije Grail i testa Cancerguard kompanije Exact Sciences, još nisu dobili dozvolu Agencije za hranu i lekove. I neki eksperti kažu da su tvrdnje o efikasnosti tih testova preterane.

Čak i ako testovi za detekciju više kancera odjednom budu efikasni i postanu pristupačniji (Galleri košta oko 950 dolara), stručnjaci nisu sigurni kako da se najbolje upotrebe. Postoji verovanje da bismo rešili problem kancera ako bismo mogli sve da ih detektujemo rano. Međutim, ponekad nema dobrog tretmana za kancere u ranoj fazi, tako da njihovo rano otkrivanje ne dovodi nužno do boljih zdravstvenih ishoda.

Takođe, uvek postoji rizik od pogrešnih nalaza. Nakon testa koji detektuje više kancera odjednom, pacijenti bi mogli čekati do šest meseci. Može biti više razloga za ovo čekanje, uključujući vreme potrebno da se izvede više rundi kontrolnog testiranja da bi se otkrilo koji organ je pogođen. Trenutno ne postoje kliničke smernice zasnovane na dokazima koje lekarima kažu kako treba postupiti nakon pozitivnih rezultata tih testova. Stoga testovi koji detektuju više kancera odjednom mogu izazvati nesigurnost kod pacijenata.

Iako su mnogi dijagnostički testovi krvi na kancer još u početnoj fazi, barem neki od tih testova će verovatno imati uticaj na dijagnostiku i tretman u narednih nekoliko godina.

Na primer, u toku je kliničko ispitivanje da li gorepomenuti test može da detektuje rak pankreasa u ranoj fazi kod individua sa visokim rizikom koje još nisu dobile dijagnozu. Ako to bude uspešno, testiranje će se obaviti u opštoj populaciji. Verovatno u roku od dve do četiri naredne godine, test bi trebalo da se nađe na tržištu radi upotrebe u cilju rane detekcije raka pankreasa širom sveta, kažu istraživači.

Istovremeno, u planu je ispitivanje da li Shield doprinosi povećanju broja ljudi testiranih na rak debelog creva, koji obično nisu uključeni, poput nedovoljno zastupljenih manjinskih grupa ili onih koji žive u oblastima sa ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti.

Shield predstavlja niz testova za skrining ne samo u pogledu raka debelog creva, već i raka dojke, raka pluća, raka jetre, kažu kreatori.

Nakon četiri godine, testovi pokazuju da Gormli nema rak. On se nada da će njegovo iskustvo pomoći drugima koji su možda u iskušenju da izbegnu skrining raka debelog creva.

(Telegraf Nauka/Live Science)