Zašto je dobar osećaj počešati se kad svrbi – imunske koristi od češanja

Češanje mesta svraba smanjuje prisustvo potencijalno štetnih bakterija na koži, pokazuju studije sa miševima.

Češanje mesta ujeda komarca može pružiti veliko zadovoljstvo, a naučnici su sad saznali zašto: češanje aktivira imunski odgovor koji pomaže da se koža zaštiti od opasnih infekcija, barem kod miševa.

Preporučujemo

„Sad postoji molekularna baza za zapaljenje izazvano češanjem“, kažu u Medicinskoj školi Univerziteta Vašington u Sent Luisu (Misuri).

Skoro sve životinje se češu, iako preterano češanje može oštetiti kožu. Klasično objašnjenje je da češanje uklanja parazite i izvore iritacije. Međutim, naučnici su uvek smatrali da možda postoje drugi razlozi. Uostalom, neki paraziti, poput komaraca, davno su otišli pre nego što svrab počne.

Da bi bolje razumeli češanje, imunolog Den Kaplan sa Univerziteta u Pitsburgu u Pensilvaniji i kolege su naneli sintetički alergen na uši miševa. To je izazvalo oblik zapaljenja kože poznat kao alergijski dermatitis, prourokovan kontaktom sa nekim alergenom. Nakon što su se miševi češali, njihove uši su postale otečene i pune neutrofila, tipa imunskih ćelija.

Međutim, miševi kojima je postavljena takozvana elizabetanska kragna nisu mogli da počešu svoje uši, koje su imale manji otok i manje neutrofila. Biološki modifikovani miševi kojima su nedostajali neuroni za osećaj svraba takođe su ispoljili slično prigušenu reakciju. Ovaj eksperiment je pokazao da češanje povećava zapaljenje.

Naučnici su primetili da na mestima češanja, neuroni koji osećaju bol oslobađaju snažnog glasnika nervnog sistema, zvanog supstanca P. Supstanca P je aktivirala ključne bele krvne ćelije, mastocite, izazivače alergijskih simptoma. Mastociti su prizvali neutrofile na mesto češanja, podstičući zapaljenje.

Poznato je da mastocite mogu aktivirati direktno alergeni. Ovaj rad je otkrio da mastociti mogu biti aktivirani i indirektno, češanjem i nizom koraka koje uzrokuje.

Zapaljenje putem neutrofila bilo je uveliko pojačano ako su se miševi češali i aktivirali obe putanje. Češanje je bilo ključna komponenta u razvoju zapaljenja, što je bilo malo iznenađujuće.

U drugom delu studije, proučavan je mikrobiom kože životinja, skup bakterija koje žive na mišjoj koži. Dan posle izlaganja alergenu, kod miševa kojima je dozvoljeno da se češu postojala je manja verovatnoća prisustva potencijalno opasne bakterije Staphylococcus aureus na ušima. Ovo sugeriše da češanje donosi antibakterijske koristi, doprinoseći objašnjenju zašto češanje može biti prijatno.

Važno je napomenuti da je studija bila fokusirana na akutni, a ne hronični svrab. Hronično češanje može dovesti do oštećenja kože, dajući S. aureus veće uporište.

Bolje razumevanje ovog mehanizma moglo bi pomoći ljudima sa hroničnim svrabom, koji može biti posledica ekcema, dijabetesa i drugih stanja. Studija je takođe otkrila da telo ima jedan skup nerava koji šalje signale svraba i poseban skup koji reaguje na češanje pojačavajući zapaljenje.

Ako bi naučnici mogli da ih razdvoje, mogli bi da blokiraju po jedan skup u raznim vremenima. To bi moglo biti korisno kad je svrab vrlo neprijatan, ali prateće zapaljenje doprinosi imunskoj reakciji tela.

Postoji zaista opaka sprega svraba i češanja koja se ne može raskinuti. Identifikacija tog sklopa mogla bi dovesti do tretmana koji će uspešnije razbiti taj ciklus, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Nature)