Stres otupljuje našu sposobnost da se radujemo: Konačno otkrivena naznaka zašto

Nedostatak radosti zbog stresa stvara jedinstven potpis u mozgu, pokazuje istraživanje na miševima. Studija je otkrila obrasce u mozgu koji su otporni na stres, ali i one zbog kojih životinja pod stresom prestaje da oseća zadovoljstvo, kada im stres otupljuje sposobnost da se raduju, što je jedan od osnovnih simptoma depresije, piše Nature.

Ova otkrića, objavljena danas u Nature, pokazuju kako u mozgu dolazi do anhedonije, emotivnog stanja u kome se ne osećaju zadovoljstvo i uživanje. Ovi rezultati nude i mogućnost za lečenje ovog stanja, ali ako se otkrića potvrde kod ljudi.

Preporučujemo

- Pristup u ovoj studiji je na mestu. Eksperimenti ispunjavaju veliku prazninu. Anhedonija je nešto što ne razumemo dobro – rekao je Konor Liston, neuronaučnik na Medicinskoj školi Univerziteta Kornel, koji nije bio uključen u istraživanje.

Više od 70 odsto ljudi sa jakom depresijom ima anhedoniju, koja je zajednička i ljudima sa shizofrenijom, Parkinsonovom bolešću i drugim neurološkim i psihijatrijskim uslovima. Simptom je veoma ozloglašen jer ga je teško lečiti, čak i sa lekovima.

- Anhedonija je nešto o čemu pacijenti najviše brinu, a čini se da se tretmani time najmanje bave – rekao je Liston.

Da bi bolje razumeli anhedoniju, Mazen Kirbek, neuronaučnik sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, i njegove kolege proučavale su miševe koji su bili pod stresom zbog većih i agresivnijih miševa.

Foto: Shutterstock/pang_oasis

Uobičajeno je da miševi vole šećernu vodicu više od obične vode kada imaju opciju. Međutim, neki miševi pod stresom prestali su da uzimaju šećernu vodicu, što su naučnici protumačili kao anhedoniju kod miševa. Pratili su rad njihovih neurona u amigdali i hipokampusu, dve oblasti mozga koje su važne za obrađivanje emocija.

Otkrili su da je kod miševa sa anhedonijom komunikacija amigdale i hipokampusa izlomljena, dok je kod onih koji su bili otporni na to funkcionisala normalno. Da bi poboljšali tu „izlomljenu“komunikaciju oni su ubrizgali miševima jedinjenja koja izazivaju paljenje neurona u targetiranim oblastima. Nakon toga miševi su ponovo birali šećernu vodicu.

(Telegraf Nauka/Nature)