Milijarde ljudi širom sveta kozumiraju neadekvatne nivoe mikronutrijenata bitnih za ljudsko zdravlje

Foto: Shutterstock

Nova studija Harvardske škole za javno zdravlje, Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari i Globalnog saveza za poboljšanu ishranu je prva koja daje globalne procene neadekvatnog unosa 15 mikronutrijenata bitnih za ljudsko zdravlje, piše MedicalXpress.

Deficiti mikronutrijenata su jedan od najuobičajenijih oblika neuhranjenosti globalno, i svaki deficit ima sopstvene zdravstvene posledice, od negativnih ishoda trudnoće preko slepila do povećane podložnosti infektivnim bolestima.

Preporučujemo

Ranije istraživanje je procenilo količine mikronutrijenata koje su dostupne ljudima i koje ljudi konzumiraju; ova studija procenjuje da li ti unosi zadovoljavaju preporučene količine za ljudsko zdravlje i razmatra neadekvatnosti sa kojima se suočavaju muškarci i žene tokom svojih života.

Istraživači su uporedili nutritivne potrebe sa nutritivnim unosom kod populacija 185 zemalja. Populacije su podeljene u muškarce i žene u 17 starosnih grupa. Posmatrano je 15 vitamina i minerala.

Otkriveni su značajni neadekvatni unosi u slučaju skoro svih posmatranih mikronutrijenata, isključujući obogaćivanje ishrane kao potencijalni izvor dodatnih nutrijenata.

Neadekvatan unos je bio naročito prisutan u slučaju joda (68% globalne populacije), vitamina E (67%), kalcijuma (66%) i gvožđa (65%). Više od polovine ljudi unosilo je neadekvatne nivoe riboflavina, folne kiseline i vitamina C i B6. Unos nijacina bio je najbliži dovoljnom, sa neadekvatnim nivoima unosa kod 22% globalne populacije, a sledili su tijamin (30%) i selen (37%).

Procenjeni neadekvatni unosi bili su viši kod žena u slučaju joda, vitamina B12, gvožđa i selena u istoj zemlji i starosnim grupama. Muškarci su više unosili neadekvatne nivoe kalcijuma, nijacina, tijamina, cinka, magnezijuma i vitamina A, C i B6.

Iako su se obrasci neadekvatnosti jasnije pokazali na polnoj osnovi, istraživači su takođe primetili da su muškarci i žene starosti 10-30 godina najskloniji niskim nivoima unosa kalcijuma, naročito u južnoj i istočnoj Aziji i podsaharskoj Africi. Unos kalcijuma je takođe bio nizak širom Severne Amerike, Evrope i centralne Azije.

„Nalazi su zabrinjavajući. Većina ljudi – više nego što se ranije mislilo, širom svih regiona i zemalja sa prihodima svih nivoa – ne konzumira dovoljno raznih esencijalnih mikronutrijenata. Ti deficiti ugrožavaju zdravstvene ishode i ograničavaju ljudski potencijal u globalnim razmerama“, kažu istraživači.

„Problem javnog zdravlja sa kojim se suočavamo je ogroman, ali stručnjaci i političari imaju priliku da identifikuju najefektnije dijetetske intervencije i usmere ih ka populacijama kojima su najviše potrebne“.

Istraživači primećuju da nedostatak podataka, naročito o individualnom dijetetskom unosu širom sveta, možda ograničava njihove nalaze.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)