• 0

Vreme čitanja: oko 4 min.

Da li imitacije mesa izazivaju bolest srca? Evo šta kaže nauka

D. M.

Vreme čitanja: oko 4 min.

Nedavna studija otkriva da je konzumiranje ultraprerađenih namirnica na biljnoj bazi povezano sa rizikom od srčanog i moždanog udara. Međutim, đavo je u detaljima.

  • 0
Tofu kajgana Foto: Shutterstock

Nedavno su imitacije mesa na biljnoj bazi – poput vegetarijanskih kobasica i proizvoda od biljnih proteina – u medijima nazvane nezdravim, a njihova konzumacija povezana sa povećanim rizikom od kardiovaskularne bolesti i smrti. Međutim, pažljiviji pristup otkriva više nijansi u toj priči, piše Live Science.

Pravi krivci su zapravo ultraprerađene namirnice na biljnoj bazi u celini, ne zamene za meso posebno. Međutim, postoji značajna napomena: namirnice na biljnoj bazi uključuju neke neočekivane – kao što su čokoladom preliveni biskviti, smrznuta pica i sokovi.

Meso na biljnoj bazi je predstavljalo vrlo mali deo sveukupne konzumacije kod učesnika studije, koja nije bila predviđena za tačno određivanje koje namirnice su najsnažnije povezane sa lošim zdravstvenim ishodima.

Međutim, nejasne interpretacije pokazuju koliko složeno istraživanje o ishrani može biti, pošto definicije koje koriste naučnici ne odovaraju uvek onome što bi drugi ljudi mogli shvatati kao ishranu na biljnoj bazi.

Hrana je ultraprerađena u procesu industrijske transformacije koji značajno menja prvobitne sastojke. Nekoliko faza procesuiranja obično otkriva internu strukturu neobrađenih sastojaka. Zatim se vrši ponovno sastavljanje u oblik koji daje prednost komforu i ukusu, neretko sa aditivima koji treba da poprave izgled i rok trajanja.

Pravilo je da se na umu ima hrana koju ne biste mogli da pripremite u svojoj kuhinji, ili zbog hemijskih sastojaka ili zbog neophodnih industrijskih mašina, kažu dijetetičari.

Većina namirnica može se kategorizovati intuitivno. Brokoli i pasulj se ne smatraju ultraprerađenim, dok se žitarice za doručak (cerealije) i gotove supe smatraju ultraprerađenim. Status drugih proizvoda, pak, možda nije očigledan. Na primer, studija uključuje pivo i vino kao primere pića koja nisu ultraprocesuirana, ali se žestoka alkoholna pića kao votka smatraju ultraprocesuiranim.

Prerada hrane može bitno izmeniti način njene interakcije sa telom u pogledu uticaja na zdravlje. Zdravstveni efekti hrane dolaze ne samo od nutritivnih funkcija, već i način kombinovanja, pripreme i konzumacije namirnica takođe ima bitnu ulogu.

Istraživači su u studiji koristili podatke o više od 100.000 odraslih osoba iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva – ogromne baze podataka koja prati informacije o zdravlju, načinu života i genetici dobrovoljaca starih između 40 i 69 godina.

Alternative za meso su procenjivane sa ultraprerađenim namirnicama koje su manje intuitivno „na biljnoj bazi“, uključujući hleb, kolače, zaslađena pića, čips i kečap – proizvode koji ne padaju odmah na pamet kad ljudi pomisle na ishranu na biljnoj bazi.

Studija zaključuje da što više ultraprerađenih namirnica ljudi konzumiraju – veća je verovatnoća da će doživeti srčano oboljenje ili umreti od njega. Ti rezultati nisu iznanađujući, s obzirom na uključivanje proizvoda „na biljnoj bazi“ za koje se preporučuje umereno konzumiranje – kao što su zaslađena hrana ili piće.

Na svakih 10% povećanja konzumacije ultraprerađenih namirnica iz biljnih izvora – uključujući kolačiće i čokoladice, ali i tofu i tempeh – rizik od kardiovaskularne bolesti je rastao 5%, a verovatnoća smrti zbog te bolesti 12%. Obrnuto je bilo isto tačno – na svakih 10% povećanja konzumacije namirnica koje nisu ultraprerađene, ali i dalje su na biljnoj bazi – poput paste, pasulja i krompira – rizik od bolesti srca je opao 7%, a mortalitet 13%.

Problem je što ovakva analiza ne može da pokaže da li je jedna određena hrana lošija od druge pošto su procenjivane kao grupa. Osim toga, tofu, tempeh i proizvodi od biljnih proteina kategorizovani kao ultraprerađene namirnice biljnog porekla činili su samo delić ukupnih kalorija koje ljudi konzumiraju – oko 0,2% ukupno – dok su druge namirnice poput pakovanih hlebova činile 10%. Ne možemo izvući specifične zaključke u pogledu ove vrste hrane, kažu istraživači.

Ipak, nalazi dodatno potvrđuju povezanost ultraprerađene hrane sa negativnim zdravstvenim ishodima. Nedavna analiza više studija koja je uključivala podatke o skoro 10 miliona ljudi otkrila je da je konzumacija veće količine ultraprerađenih namirnica povezana sa nizom zdravstvenih rizika, uključujući kardiovaskularne bolesti.

Zdravstveni efekti imitacija mesa su manje jasni. Jedna nedavna studija pokazala je da vegetarijanci i vegani konzumiraju više ultraprerađenih proizvoda nego ljudi koji jedu meso i da daju prednost nezdravim proizvodima na biljnoj bazi naspram zdravijih alternativa, ali nisu ispitani dugoročni zdravstveni efekti takvih obrazaca ishrane.

Mesne prerađevine Foto: SOURCENEXT / Alamy / Alamy / Profimedia

S druge strane, sami ultraprerađeni mesni proizvodi, kao što su kobasice i salame, povezani su sa većim mortalitetom generalno i rakom debelog creva posebno.

Kako tačno ultraprerađena hrana izaziva takve zdravstvene probleme još nije jasno. Neka istraživanja ukazuju na visoke sadržaje soli, šećera i masti u tim proizvodima, ali druge studije sugerišu da procesuiranje hrane – razbijanje prirodnih struktura i sastavljanje u nešto novo – možda utiče na telo na načine koje još ne razumemo.

Hemijski aditivi, kao što su mononatrijum-glutamat za poboljšanje ukusa i kontaminanti koji mogu nastati zbog prženja, pečenja ili fermentacije ultraprerađenih namirnica, kao što je akrolein, mogu takođe uticati na apetit i zdravlje. Akrolein je ranije povezan sa većim rizikom od kardiovaskularne bolesti.

Prehrambene navike ljudi su haotične i obično se ne pridržavaju nekog striktnog plana tokom dugog perioda, tako da je teško zaključiti da li izvesna hrana izaziva bolest. Međutim, postoji mnoštvo pokazatelja da ultraprerađene namirnice verovatno nisu najkorisnije za naše zdravlje. Drugi faktori kao što su porodična istorija, fizička aktivnost i etnička pripadnost takođe mogu uticati na individualni rizik od srčanog oboljenja.

Ultraprocesuirana hrana nije nužno dobar ili loš izbor. Treba je posmatrati u širem kontekstu ishrane neke osobe, imajući u vidu da se zdravstveni efekti ultraprerađene hrane neće razviti preko noći.

(Telegraf Nauka/Live Science)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>