Senzorne tajne penisa i klitorisa otkrivene posle više od 150 godina

Foto: Michael Piepgras / Panthermedia / Profimedia

Specifične nervne ćelije na penisu i klitorisu detektuju vibracije i aktiviraju se, izazivajući seksualna ponašanja kao što su erekcije. Nalazi studije na miševima mogli bi dovesti do novih tretmana za stanja poput erektilne disfunkcije ili za obnavljanje seksualne funkcije kod ljudi sa paralizom donjeg dela tela.

Krauzeove korpuskule – nervni završeci u zbijenim grudvicama koje se nalaze odmah ispod kože – prvi put su otkrivene u ljudskim genitalijama pre više od 150 godina. Te strukture su slične dodirom aktiviranim korpuskulama na ljudskim prstima i šakama, koje reaguju na vibracije dok se koža pomera po neravnoj površini.

Preporučujemo

Međutim, nema mnogo istraživanja o tome kako genitalne korpuskule funkcionišu i kako su uključene u seks, verovatno zato što se ova tema ponekad smatra tabuom, piše Nature.

Dobre vibracije

Neurobiolog Dejvid Ginti sa Harvardske medicinske škole u Bostonu i saradnici su aktivirali Krauzeove korpuskule kod muških i ženskih miševa pomoću različitih mehaničkih i električnih stimulusa. Neuroni su reagovali na niskofrekventne vibracije u opsegu 40-80 herca.

Ginti kaže da se te frekvencije obično koriste u mnogim seksualnim igračkama – ljudi su izgleda shvatili da je to najbolji način za stimulaciju Krauzeovih korpuskula pre objavljivanja ikakvih zvaničnih studija.

Istraživači su takođe otkrili da genitalije muških i ženskih miševa sadrže podjednak broj korpuskula, koje se šire prostorno dok organi rastu tokom razvoja životinja.

Međutim, koncentracija korpukula je 15 puta veća na klitorisu nego na penisu, pošto je klitoris manji. „Klitoris je gotovo potpuno prekriven Krauzeovim korpuskulama“, kaže Ginti. „Mislimo da je svaka detektor vibracija – što bi moglo objasniti zašto je taj organ tako osetljiv“.

Da bi saznali koju ulogu korpuskule imaju u seksu, istraživači su genetski modifikovali miševe tako da se neuroni korpuskula aktiviraju prilikom izlaganja bljesku svetlosti. Kod anesteziranih miševa, ova aktivacija je izazvala erekcije kod mužjaka i vaginalne kontrakcije kod ženki.

Miševi koji su genetski modifikovani tako da nemaju Krauzeove korpuskule nisu mogli da se pare normalno, što ukazuje da su te strukture neophodne za seks.

Iako se većina senzornih neurona razvije pre rođenja, Krauzeove korpuskule se nisu razvile dok miševi nisu bili oko 4-6 nedelja stari – malo pre dostizanja seksualne zrelosti.

Naučnici ispituju da li hormoni u ciklusu teranja kod ženskih miševa utiču na funkciju korpuskula, kao i kako se ovi kasno razvijeni nervni sistemi inkorporiraju u postojeći nervni sistem organizma.

Istraživači su zasad saznali da se korpuskule povezuju sa određenom senzornom zonom kičmene moždine. Stimulacija te oblasti izazvala je erekcije i kontrakcije genitalija, čak i ako je veza kičmene moždine sa mozgom prekinuta, što sugeriše da su seksualni refleksi automatski.

Seksualno izlečenje

Zapanjujuće je koliko je senzornih putanja uključeno u genitalnu osetljivost. Ova studija dopunjuje prošlogodišnju koja je pokazala da je izvesni protein osetljiv na dodir u genitalijama neophodan za uspešno parenje.

Seks je fundamentalna oblast biologije i jedan od glavnih pokretača ponašanja i evolucije. Dalje proučavanje ovih nervnih ćelija moglo bi dovesti do tretmana za stanja kao što su erektilna disfunkcija i vaginalni bol.

Ginti i saradnici sad žele da ispitaju druge aspekte Krauzeovih korpuskula. Da li ti neuroni uzrokuju osećanja zadovoljstva u mozgu i da li zadržavaju osetljivost dok životinje stare?

(Telegraf Nauka/Nature)