Posebna grupa nervnih ćelija kontroliše uticaj popularnih lekova na apetit i težinu

Posebna grupa nervnih ćelija u moždanom stablu verovatno kontroliše kako semaglutid utiče na apetit i težinu, a istovremeno ne izaziva mučninu, kako to obično čini semaglutid. Otkriće naučnika sa Univerziteta u Geteborgu moglo bi da pomogne u razvoju boljih lekova protiv gojaznosti.

Semaglutid pripada grupi lekova koji se nazivaju agonisti GLP-1R i pokazalo se da efikasno smanjuje unos hrane i telesnu težinu. Lek je već dobro uspostavljen kao deo terapije za gojaznost i dijabetes tipa 2 (popularni lekovi tog tipa su ozempic i vegovi), ali može izazvati neželjene efekte kao što su mučnina i gubitak mišićne mase, saopštio je Univerzitet u Geteborgu, a prenosi EurekAlert!

Preporučujemo

U novoj studiji, istraživači sa Salgrenska akademije pokazali su da je moguće razlikovati nervne ćelije u mozgu koje kontrolišu korisne efekte – kao što su smanjen unos hrane i gubitak masti – od onih koje doprinose neželjenim efektima. Studija je objavljena u časopisu Cell Metabolism.

U istraživanju uticaja semaglutida na mozak, istraživači su radili sa miševima. Pratili su koje nervne ćelije je lek aktivirao, a zatim su bili u mogućnosti da stimulišu te ćelije – bez primene samog leka.

Rezultat je bio da su miševi jeli manje i gubili na težini, baš kao i kada su tretirani semaglutidom. Kada su ove nervne ćelije uništene, efekat leka na apetit i gubitak masti se, naprotiv, značajno smanjio. Međutim, neželjeni efekti poput mučnine i gubitka mišićne mase su ostali.

- Ovo sugeriše da ove nervne ćelije kontrolišu korisne efekte semaglutida. Stoga smo identifikovali specifičnu grupu nervnih ćelija koja je neophodna za efekte koje semaglutid ima na težinu i apetit, ali koja izgleda ne doprinosi u značajnoj meri neželjenim efektima kao što je mučnina. Ako možemo da usmerimo terapiju na to mesto, možda ćemo uspeti da zadržimo pozitivne efekte uz smanjenje neželjenih efekata - kaže Hulija Tešidor-Deulofeu, prvi autor studije i doktorand na Salgrenska akademiji Univerziteta u Geteborgu.

Identifikovane nervne ćelije nalaze se u delu mozga koji se zove dorzalni vagalni kompleks. Za istraživače, rezultat nije samo rani korak ka potencijalno poboljšanom lečenju, već pruža i nova saznanja o tome kako semaglutid deluje u mozgu. Studija takođe pruža dublji uvid u to kako moždano stablo reguliše naš energetski balans.

- Semaglutid i drugi agonisti GLP-1R se trenutno prepisuju sve većem broju ljudi i takođe se istražuju za druge potencijalne indikacije kao što su poremećaji upotrebe supstanci i neurodegenerativne bolesti. Važno je razumeti kako ovi lekovi zapravo deluju. Što to bolje razumemo, veća je mogućnost da ih poboljšamo – rekla je Linda Engstrem Rud, istraživačica i mentorka doktorandima koji su radili na studiji.

(Telegraf Nauka/EurekAlert!)