• 0

Vreme čitanja: oko 1 min.

Mediteranska ishrana može ublažiti simptome stresa i anksioznosti, kažu australijski istraživači

D. M.

Vreme čitanja: oko 1 min.

Nije tajna da je mediteranska ishrana dobra za vaše zdravlje. Već preporučena radi smanjivanja rizika od raka creva, oboljenja srca i demencije, sad se preporučuje i za ublažavanje simptoma stresa i anksioznosti.

  • 0
Oslić na mediteranski način Foto: Shutterstcock

Istraživači sa Univerziteta Južne Australije i Univerziteta Sanšajn Koust procenili su uticaj mediteranske ishrane na mentalno zdravlje 294 starija Australijanca (60+) i otkrili da smanjuje jačinu anksioznosti i stresa, nezavisno od starosti, pola, kvaliteta sna i indeksa telesne mase, piše MedicalXpress.

Osim toga, identifikovali su da određeni elementi te ishrane – voće, orašasti plodovi, mahunarke i nizak unos zašećerenih pića (manje od 250ml dnevno) – smanjuju intenzitet anksioznosti i stresa.

Anksioznost je globalno najuobičajeniji poremećaj mentalnog zdravlja koji pogađa više od 301 milion ljudi. U Australiji, jedna od četiri osobe doživeće anksioznost u životu.

„Pored sve dužeg života, mnogi ljudi se bore za zdravlje i blagostanje. Stilovi života, uključujući kvalitet ishrane, dobijaju sve više pažnje kao faktori rizika za loše mentalno zdravlje koji se mogu izmeniti, a mediteranska ishrana se preporučuje u cilju smanjenja rizika od hroničnih bolesti i održanja zdravog starenja“, kažu naučnici.

Studija je pokazala da kad se stariji ljudi pridržavaju mediteranske ishrane – njihovi simptomi stresa i anksioznosti se smanjuju, i to nezavisno od godina starosti, pola, indeksa telesne mase ili količine sna i vežbanja. Putem relativno lake promene životnog stila ljudi mogu značajno da poprave nivoe stresa i anksioznosti. Ko ne bi poželeo da proba?

Mediteranska ishrana uključuje dosta svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i semenja, orašastih plodova, mahunarki i maslinovog ulja. Riba i morski plodovi bi trebalo da budu uključeni barem dvaput nedeljno, dok mlečni proizvodi i nemasno meso mogu da se jedu svakodnevno u manjim količinama. Crveno meso i prerađene namirnice ne bi trebalo konzumirati često.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)

Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>