Premalo sna povezano sa visokim krvnim pritiskom

Foto: Shutterstock

Spavanje kraće od sedam sati povezano je sa većim rizikom od razvoja visokog krvnog pritiska tokom vremena, kaže studija koja će biti predstavljena na godišnjem naučnom sastanku (6-8. aprila u Atlanti) Američkog koledža za kardiologiju, piše EurekAlert.

Iako je veza između obrazaca spavanja i visokog krvnog pritiska primećena, dokazi o prirodi ove veze nisu dosledni. Nova analiza obuhvata podatke iz 16 studija izvedenih između januara 2000. i maja 2023. o pojavi hipertenzije kod 1.044.035 osoba iz šest zemalja koje nisu imale prethodnu istoriju visokog krvnog pritiska, tokom medijalnog praćenja od pet godina (praćenje je imalo obim od 2,4 do 18 godina).

Preporučujemo

Kratak san je bio značajno povezan sa većim rizikom od razvoja hipertenzije nakon prilagođavanja u pogledu demografskih i kardiovaskularnih faktora rizika, uključujući starost, pol, obrazovanje, indeks telesne mase, krvni pritisak, pušenje itd. Osim toga, povezanost je bila još veća za one koji spavaju manje od pet sati.

„Što manje spavate – tj. manje od sedam sati dnevno – verovatnije ćete razviti visok krvni pritisak u budućnosti“, kaže Kaveh Hoseini iz Kardiološkog centra u Teheranu. „Registrovali smo tendenciju između dužih spavanja i veće pojave visokog krvnog pritiska, ali to nije bilo statistički značajno. Sedam do osam sati spavanja, kao što stručnjaci preporučuju, moglo bi biti najbolje za srce“.

Studija je otkrila da je spavanje kraće od sedam sati povezano sa 7% povećanim rizikom od razvoja visokog krvnog pritiska, sa skokom do 11% prilikom spavanja kraćeg od pet sati. Naspram toga, dijabetes i pušenje povećavaju rizik od hipertenzije barem 20%.

Iako studija nije ispitivala zašto je tako, Hoseini kaže da bi poremećen san mogao biti uzrok. Na primer, životne navike ili prateća stanja kao što su prejedanje, konzumiranje alkohola, rad noću, izvesni medikamenti, anksioznost, depresija, apneja u snu ili drugi poremećaji spavanja mogu imati uticaj.

Istraživači su bili iznenađeni što nema razlika baziranih na starosti kad je u pitanju povezanost dužine spavanja i hipertenzije pošto obrasci spavanja imaju tendenciju promene sa godinama. Starost učesnika studije kretala se od 35,4 do 60,9 godina, a više od polovine (61%) bile su žene. U poređenju sa muškarcima, žene koje su prijavile spavanje kraće od sedam sati imale su 7% veći rizik od razvoja visokog krvnog pritiska.

„Razlika je statistički značajna, mada nismo sigurni da je klinički značajna i da je treba dalje ispitivati. Ono što vidimo jeste da nedostatak kvalitetnog sna može da poveća rizik od visokog krvnog pritiska, koji može da dovede do bolesti srca i moždanog udara“, kaže Hoseini.

Važno je da ljudi razgovaraju sa svojim lekarima o obrascima spavanja, naročito ako im je poremećen san možda posledica opstruktivne apneje u snu. Apneja u snu je povezana sa većim stopama visokog krvnog pritiska, moždanog udara i koronarne arterijske bolesti.

Studija ima nekoliko ograničenja, uključujući to da je dužina spavanja preuzeta iz upitnika koje su učesnici popunili i promene u trajanju spavanja tokom perioda praćenja nisu procenjivane. Štaviše, postojale su varijacije između studija u načinu definisanja kratkog spavanja (manje od pet ili šest sati).

„Potrebno je dalje ispitivanje pomoću preciznijih metoda kao što je polisomnografija, metod za precizniju procenu kvaliteta sna. Osim toga, potrebna je standardizacija definicija radi boljeg poređenja i generalizacije nalaza raznih studija“, kaže Hoseini.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)