Usta – vrata zdravlja i sreće

Foto: Shutterstock/Emily frost

Tokom proteklih 20-ak godina došlo je do velike promene u sistemu zdravstvene nege – od prostog tretiranja najočiglednijih simptoma bolesti ka poboljšanju sveukupnog kvaliteta života i blagostanja.

Svetska zdravstvena organizacija sad definiše zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog ili društvenog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći“.

Preporučujemo

Oblast zdravlja koja najverovatnije utiče na kvalitet života češće i možda direktnije nego bilo šta drugo jeste oralno zdravlje. To možda nije iznenađujuće ako pomislimo da su usta uključena u toliko mnogo procesa koji nas definišu kao ljude i obezbeđuju nam smisao, piše UCL.

Jedenje je, naravno, bitno za opstanak, ali ga ukus uzdiže do velikog zadovoljstva i u većini kultura zajedničko obedovanje predstavlja značajan društveni ritual.

Usta takođe iniciraju govor, kao i neverbalne signale i interakcije kao što su osmeh ili poljubac (nedavno istraživanje sugeriše da se ljubimo barem 4.500 godina).

„Opšte shvatanje oralnog zdravlja je da se tu radi samo o zubima“, kaže profesor Stiven Porter, direktor Istmanovog stomatološkog instituta na Londonskom univerzitetskom koledžu. „To je delimično tačno, pošto su najuobičajeniji problemi sa ustima propadanje zuba (karijes) i oboljenje desni (gingivitis/periodontitis) koje u suštini uzrokuje zubni plak“.

Međutim, bolest usta je mnogo više od toga pošto usta takođe obuhvataju oralnu sluzokožu i mišiće za govor i gutanje, pljuvačne žlezde i nervnu strukturu koja je možda jedna od najsloženijih u telu pored centralnog nervnog sistema.

Osim toga, skoro svaki patološki proces može da utiče na usta – npr. genetska bolest, infekcija, imunska bolest i kancer.

Globalni izazov

Najuobičajeniji nezarazni poremećaj kod naše vrste je periodontalna bolest ili bolest desni, koja je izazvana skupljanjem bakterija koje polako dovodi do zapaljenja. Čak i u blagom obliku može da izazove neprijatan zadah, vodeći ka gubitku samopouzdanja i društvenoj izolaciji, kao i čudan ukus u ustima smanjujući uživanje u hrani – što sve utiče na ukupno blagostanje.

Na kraju uništava periodoncijum – vezu između zuba i kosti – uzrokujući labavost zuba i teškoće prilikom jela. Nedavno istraživanje čak sugeriše da periodontalna bolest može pogoršati kardiovaskularnu bolest i dijabetes ili učiniti te složene poremećaje težim za tretiranje.

Ranije u životu, najčešći razlog za lokalnu ili opštu anesteziju kod dece u Ujedinjenom Kraljevstvu i mnogim drugim zemljama jeste zubni karijes, izazvan ishranom koja sadrži mnogo šećera i propustom ili nemogućnošću da se nivoi zubnog plaka drže pod kontrolom.

Potražnja za zubarskom i oralnom zdravstvenom negom povećava se širom sveta. Delom je tako zbog toga što ljudi u zemljama sa niskim ili srednjim prihodima zahtevaju bolji ukupan kvalitet života, sa oralnim zdravljem kao bitnim elementom.

Stoga postoji istinska potreba da se obuči i obrazuje više zubara i stručnjaka za oralno zdravlje i da se putem istraživanja i inovacija obezbedi oralna nega na što efikasniji i ekonomičniji način.

„Ima mnogo poremećaja koji mogu uticati na usta i ako usta ne funkcionišu dobro ugroženo je opšte blagostanje pacijenta, ali i uživanje u životu. U nekim slučajevima može zaista biti skraćena dužina života“, kaže profesor Porter.

Foto: Shutterstock

Istmanov stomatološki institut obučava postdiplomce iz više od 56 zemalja sveta u svim glavnim predmetima povezanim sa oralnim zdravljem, od pedijatrijske stomatologije do stomatološke protetike (krunice, mostovi, implantati). Mnogi postanu specijalisti i lideri oralne zdravstvene zaštite.

„Kapaciteti su neverovatni. Toliko su dobri da je ova bolnica verovatno bila prva u UK koja se vratila normalnoj kliničkoj praksi nakon izolacije zbog kovida. Međutim, značajno je da naše postdiplomce uče najbolji u svom poslu, kliničkom, obrazovnom ili istraživačkom“, komentariše prof. Porter.

Inovacije u oralnoj zdravstvenoj zaštiti

Godine 2017, Istmanov stomatološki institut i Istamanova stomatološka bolnica dobili su dva miliona funti od Nacionalnog instututa za zdravstveno istraživanje (NIHR) – što je prvi put da je novac dodeljen baš za neki program oralnog zdravlja.

U okviru istraživanja na Institutu, prof. En Jang iz odeljenja za biomaterijale i prof. Pol Ešli iz odeljenja za pedijatrijsku stomatologiju sarađuju na razvoju nove tehnike i materijala za tretiranje zubnog karijesa kod dece bez potrebe za anestezijom ili stomatološkom bušilicom.

Zub zahteva minimalnu pripremu, u suštini uklanjanje zubnog otpada i zatim ubacivanje restorativnog materijala. Efekti tog materijala su trostruki: vezuje se za zub i ostaje tamo, popravlja preostali karijes i ima antibakterijsko dejstvo na mikrobe koji su prvobitno i napravili karijes. Nakon uspešnih in vitro proba samog materijala, čitava tehnika sad započinje kliničke probe na ljudima.

„Postoji shvatanje, možda prenaglašeno, da stomatologija može biti neprijatna ili baš bolna, zbog čega mlečni zubi dece ne budu obnovljeni, već izvađeni. Novi preparat će sve promeniti. To bi naročito bilo vrlo značajno u vreme kovida, kad su zbog restrikcija obustavljene sve stomatološke procedure pošto bušenje zuba stvara aerosole pa deca sa karijesom nisu mogla biti tretirana“, kaže prof. Porter.

Još jedna oblast aktivne inovacije na Institutu tiče se problema koji često nastupa kasnije u životu – kserostomije ili suvih usta. Postoji više uzroka, ali jedan od glavnih je neželjeno dejstvo lekova. Pošto mnogi ljudi sad koriste brojne tablete za razna stanja (naročito kasnije u životu), tako izazvana kserostomija je u usponu i utiče na sposobnost govora, gutanja i ukusa, i opet na pun kvalitet života.

Drugi uzroci suvoće usta su radioterapija kancera glave, vrata i usta koja može nehotice oštetiti pljuvačne žlezde, kao i Šegrenov sindrom, poremećaj vezivnog tkiva koji dovodi do imunske destrukcije tih žlezda.

Tehnika razvijena na Institutu obećava, naročito u pogledu redukovanja suvoće usta izazvane radioterapijom. Uključuje nošenje malog uređaja samo nekoliko puta dnevno, koji šalje električne signale radi stimulisanja neuroloških mreža kako bi žlezde neznatno više radile.

„Ovo ne samo da objektivno povećava vlažnost usta, već i pacijentov kvalitet života, što je glavni cilj“, kaže Porter.

Lakša saradnja

Saradnja sa vodećim svetskim stručnjacima iz drugih delova Londonskog univerzitetskog koledža verovatno će dovesti do još inovativnijeg istraživanja i obrazovanja.

S obzirom na sveobuhvatnu prirodu oralnog zdravlja, možda čak postoje šanse za saradnju sa drugim disciplinama, ukjljučujući inženjerstvo, psihologiju, humanističke nauke i Institut za edukaciju.

„Pošto smo u centru Koledža, u Blumsberi kampusu, to znači da je edukaciona i istraživačka saradnja lakša nego ikad. Postdiplomci sad zaista osećaju da su deo Londonskog univerzitetskog koledža i rade u prvoklasnom okruženju sa mogućnostima za kliničko iskustvo koje su bez premca u UK i verovatno celom svetu“.

(Telegraf Nauka/UCL)