Čak i u srednjem životnom dobu poremećaji sna su povezani sa kasnijim problemima u pamćenju i razmišljanju

Nova studija Američke akademije za neurologiju ne dokazuje da kvalitet spavanja uzrokuje kognitivno propadanje. Samo ukazuje na povezanost.

„Pošto znaci Alchajmerove bolesti počinju da se akumuliraju u mozgu nekoliko decenija pre pojave simptoma, razumevanje veze između spavanja i kognicije ranije u životu bitno je za razumevanje uloge problema sa spavanjem kao faktora rizika za tu bolest“, kaže dr Jue Leng sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku.

Preporučujemo

„Naši rezultati ukazuju da kvalitet, a ne kvantitet spavanja ima najveći značaj za kognitivno zdravlje u srednjem dobu života“.

Studija je obuhvatila 526 ljudi prosečne starosti 40 godina. Oni su praćeni 11 godina. Istraživači su posmatrali dužinu i kvalitet njihovog spavanja, piše EurekAlert.

Učesnici studije su nosili monitor aktivnosti na zglobu ruke tri uzastopna dana u dva navrata sa razmakom od otprilike godinu dana radi izračunavanja proseka. Spavali su u proseku šest sati.

Takođe su beležili vreme odlaska na spavanje i vreme buđenja i ispunili upitnik o kvalitetu sna. Ukupno 239 osoba (46%) prijavilo je loš kvalitet sna.

Učesnici su obavili i niz testova u pogledu pamćenja i razmišljanja.

Istraživači su takođe posmatrali fragmentaciju spavanja, koja meri ponavljajuće kratke prekide spavanja. Posmatrali su procenat vremena provedenog u pomeranju i procenat vremena bez pomeranja tokom jednog minuta ili kraće za vreme spavanja. Nakon spajanja ta dva procenta, zaključeno je da je prosečna fragmentacija spavanja kod učesnika 19%.

Zatim su podelili učesnike u tri grupe na osnovu nivoa fragmentacije spavanja.

Od 175 osoba sa najviše poremećenim spavanjem, 44 su imale loš kognitivni učinak deset godina kasnije, u poređenju sa 10 od 176 osoba sa najmanje poremećenim snom.

Nakon prilagođavanja u pogledu starosti, pola, rase i obrazovanja, ljudi sa najporemećenijim spavanjem imali su više nego dvostruku verovatnoću za loš kognitivni učinak u poređenju sa onima koji imaju najmanje poremećeno spavanje.

Nije bilo razlike u kognitivnom učinku u srednjem dobu života za one u srednjoj grupi u poređenju sa grupom koja ima najmanje poremećeno spavanje.

„Još istraživanja je potrebno da bi se procenila veza između poremećaja spavanja i kognicije u različitim dobima života i da bi se otkrilo da li postoje kritični periodi života kad je spavanje snažnije povezano sa kognicijom“, kaže Leng. „Buduće studije bi mogle stvoriti nove mogućnosti za prevenciju Alchajmerove bolesti kasnije u životu“.

Količina vremena koju su ljudi proveli spavajući i njihovi sopstveni izveštaji o kvalitetu spavanja nisu povezani sa kognicijom u srednjem životnom dobu.

Ograničenost studije bila je u malom uzorku, pa istraživači nisu mogli da potpuno istraže potencijalne rasne i polne razlike.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)