Šta se dešava u telu tokom groznice?

Foto: Shutterstock

Probudite se usred noći, drhteći. Doživljavate groznicu – privremeni porast telesne temperature.

Groznica može nastati jer se telesni odbrambeni sistem bori protiv neke infekcije, ali je mogu izazvati i druge stvari, uključujući autoimunske bolesti poput reumatoidnog artritisa, ili može biti sporedni efekat nekih lekova.

Preporučujemo

Ljudska telesna temperatura varira neznatno od dana do dana i od osobe do osobe, ali je obično na nivou oko 37 stepeni Celzijusovih. To stvara savršeno okruženje za uspešno funkcionisanje naših ćelija.

Deo mozga zvan hipotalamus deluje kao termostat, neprestano nadzirući telesnu temperaturu i regulišući unutrašnje procese radi održavanja na nivou oko 37 stepeni, piše Live Science.

Tokom neke infekcije, kad naše imunske ćelije detektuju napadače kao što su bakterije ili virusi, oslobađaju se hemikalije koje izazivaju groznicu – pirogeni. Te hemikalije putuju u mozak, gde deluju na neurone osetljive na temperaturu u hipotalamusu, javljajući da je vreme da se poveća temperatura.

Kao rezultat, ovi neuroni oslobađaju supstance nalik hormonima zvane prostaglandini – naročito PGE2 – da bi se pomerio brojčanik telesnog temostata i izazvala groznica. Groznicom se obično smatra kad temperatura pređe 38 stepeni.

Hipotalamus može podići telesnu temperaturu na nekoliko načina. Na primer, naloži krvnim sudovima da se suze, što smanjuje količinu toplote koja izlazi kroz kožu. Takođe izaziva drhtanje radi stvaranja što više toplote.

Ovi fiziološki procesi zajedno čine deo prve linije odbrane tela od infekcije, poznat kao akutna inflamacija, sa glavnim ciljem da se infekcija stavi pod kontrolu i spreči njeno širenje.

Paradoksalno, ljudi mogu imati osećaj hladnoće uz groznicu, iako temperatura njihovog tela raste. To je zato što je hipotalamus privremeno pojačao telesni termostat na viši „normalni“ nivo. Dok telo pokušava da dostigne taj novi nivo, osećate relativnu hladnoću.

Dakle, zašto je telu potrebna ta toplota?

Jedan mogući razlog je da bi bakterijama ili virusima bilo teže da se replikuju i inficiraju naše ćelije. Viša telesna temperatura takođe može pretvoriti naš imunski sistem u bolju „borbenu mašinu“.

Na primer, kad naša telesna temperatura raste, ćelije proizvode proteine toplotnog šoka (HSP), koji aktiviraju imunske mehanizme za borbu protiv infekcije.

Starije dete ili odrastao čovek može imati izvestan stepen groznice nekoliko dana bez potrebe za značajnom medicinskom pažnjom.

Međutim, ako ste zabrinuti zbog vaših simptoma ili se čini da se ne povlače, treba da se obratite lekaru.

Ponekad, na primer, kad deca imaju visoku temperaturu, može doći do grčenja poznatih kao febrilne konvulzije. Iako su možda zastrašujuće, obično traju samo nekoliko minuta i obično su bezazlene. Ipak, roditelji bi trebalo da pozovu lekara uvek kad dete ima konvulziju, čak i tokom groznice.

Stepen groznice je takođe važan. Na osnovu vaše istorije bolesti, lekar može da kaže kolika groznica bi bila problematična. Zavisno od vaše starosti, lekovi za koje nije potreban recept, kao što su paracetamol ili ibuprofen, mogu da ublaže simptome groznice. Skidanje jednog sloja odeće, rashlađujuća kupka i unos hladnijih tečnosti mogu takođe olakšati groznicu.

Povećanja telesne temperature tokom groznice zahteva mnogo napora – za svaki stepen povećanja telesne temperature potrošite dodatnih 10% energije više nego prilikom održavanja normalne temperature. Stoga je dobar odmor važan.

(Telegraf Nauka/Live Science)