Nova vakcina protiv supermikroba obećava

Hospitalizacija bi trebalo da pomogne ljudima. Međutim, procenjuje se da jedan od 31 hospitalizovanog pacijenta bude inficiran u samoj bolnici na dnevnom nivou, a desetine hiljada umru godišnje. Mnoge od tih infekcija su otporne na antibiotike, a njihovo tretiranje doprinosi razvoju novih „superbakterija“.

Naučnici sad imaju novu ideju za sprečavanje bolničkih infekcija: vakcinu koja dovodi imunski sistem u kratkotrajno stanje povišene pripravnosti za širok spektar patogena, piše Live Science.

Ta vakcina, zasad testirana samo na miševima, aktivira urođeni imunski sistem, prvu liniju odbrane tela. Urođeni imunski sistem nije specifičan za neki određeni patogen i njegova zaštita ima tendenciju da nestaje brže nego zaštita adaptivnog imunskog sistema, koji „pamti“ viruse i bakterije sa kojima se suočio u prošlosti. (Većina vakcina priprema adaptivni imunski sistem za borbu protiv određenih bolesti, npr. sezonskog gripa ili kovida-19).

Međutim, hospitalizovanim pacijentima je najviše potrebna široka i kratkotrajna zaštita. Tradicionalne vakcine ne mogu da reše taj problem. Ima previše potencijalnih bolničkih infekcija da bi se pacijenti vekcinisali za svaku bakteriju ili gljivicu. U svakom slučaju, tradicionalnim vakcinama je potrebno vreme da aktiviraju adaptivni imunitet, a hospitalizovanim pacijentima je zaštita potrebna odmah.

Istraživači su dobili ideju za novu vakcinu pre više od 15 godina dok su pokušavali da razviju tradicionalnu vakcinu za Staphylococcus aureus, uobičajeni izvor bolničkih infekcija. Izvesni sojevi te bakterije, poznati kao meticilin rezistentni (MRSA), otporni su na uobičajene antibiotske tretmane.

Istraživači su pokušavali da pronađu kombinaciju bakterijskih proteina koja bi štitila od stafilokoknih infekcija, pa su počeli da dodaju niz jedinjenja poznatih kao adjuvansi. Adjuvansi su sastojci koji podstiču imunsku reakciju na željeni cilj.

Na kraju su istraživači pronašli kombinaciju tri bakterijska proteina i tri adjuvansa koja je delovala u studijama na životinjama. Međutim, tokom testiranja su otkrili da je davanje vakcine od samo tri adjuvansa imalo isti zaštitni efekat kao vakcina sa proteinima i adjuvansima.

Narednih deset godina testiranja je pokazalo o čeme se radi – vakcina nije posebno ciljala stafilokokne proteine, već je podsticala aktivnost urođenog imunskog sistema u većem obimu i to je bilo dovoljno da zaštiti miševe od stafilokokne infekcije.

Tri adjuvansa – aluminum-hidroksid, monofosforil-lipid A i gljivični manan – štitili su miševe od ne samo S. aureus, već i sojeva drugih uobičajenih patogena u bolnicama sa različitim nivoima otpornosti na antibiotike, kao što su Enterococcus faecalis, Escherichia coli, Acinetobacter baumannii i Klebsiella pneumoniae. Vakcina je takođe štitila od gljivica Rhizopus delemar i Candida albicans, koje takođe često napadaju hospitalizovane osobe.

Aluminijum-hidroksid i monofosforil-lipid A se već koriste u vakcinama i odobrile su ih regulatorne agencije u Sjedinjenim Državama i Evropi. Manan, komponenta zidova gljivične ćelije, još nije odobren adjuvans za vakcine, ali je testiran kod ljudi u drugim lekovima bez vidljivih štetnih efekata.

Istraživanje je takođe pokazalo da ključni razlog što vakcina sa samim adjuvansima funkcioniše jeste to što aktivira makrofage, imunske ćelije koje uništavaju strane napadače. Istraživači su takođe primetili druge promene u imunskom sistemu, kao što je porast nivoa antiinflamatornih imunskih proteina zvanih citokini, i opadanje nivoa inflamatornih citokina. Iako svi mehanizmi nisu jasni, ova proporcija je povezana sa većim preživljavanjem nakon infekcije u ranijim studijama.

Vakcina je miševima obezbeđivala zaštitu u trajanju od 28 dana.

Davanje ove vakcine pacijentima prilikom hospitalizacije ili pre ambulantne operacije moglo bi smanjiti broj bolničkih infekcija i pomoći u borbi protiv antibiotske rezistencije, smanjujući upotrebu antibiotika u bolnicama.

Sledeći korak je testiranje na ljudima. Druge vakcine, kao živa vakcina protiv tuberkuloze, izazivaju urođeni imunski odgovor pored jačanja zaštite od specifičnih patogena. Međutim, odobravanje vakcine sa nespecifičnom metom je nova teritorija.

(Telegraf Nauka/Live Science)