Da li beli moljac oslepljuje decu? Prijavljene stotine slučajeva

Foto: Shutterstock

Postoji li veza između belih moljaca iz roda Gazalina i opasne bolesti koja oslepljuje decu? U časopisu Nature izašao je članak u kojem se diskutuje o ovome. Prenosimo ga.

"Septembar je obično i kraj sezone monsuna u Nepalu, ali i vreme kad lekari u očnim klinikama počinju da brinu. Misteriozna i teška očna infekcija, poznata kao sezonski hiperakutni paneuveitis (SHAPU) počinje da se javlja kod ljudi, uglavnom kod dece, u nekim delovima države. Simptomi uglavnom počinju sa bezbolnim crvenilom i gubitkom pritiska u jednom oku. Ako se ovo stanje ne leči narednih 24 do 48 sati, deca su u velikoj opasnosti od gubljenja vida.

Preporučujemo

Ali u 2023. godini, istraživači u Nepalu su posvećeniji ovom problemu i bolje opremljeni nego ikad ranije, rešeni da saznaju uzrok ovog misteriozonog oboljenja. Prvi put su uradili ankete o okruženju, genomsko sekvenciranje i sistem izveštavanja, kako bi saznali izvor stanja. Naišli su na velike izazove koji se tiču finansiranja, a i slučajevi oboljenja su se promenili. "Slučajevi dolaze iz teritorija na kojima prethodno nije bilo pojave, a ozbiljnost simptoma je postala prilično nepredvidljiva", kaže Randžu Karel, oftalmolog sa Instituta za medicinu na Univerzitetu Tribhuvan u Katmanduu.

Sama bolest nije nova. Još 1979. godine oftalmolog Madan Upahjaj, danas počasni direktor Fondacije za oči u Katmanduu, probuđen je zvukom zvona na svojim vratima. Ispred je stajao čovek koji je u rukama držao trogodišnju ćerku, čije desno oko je bilo upaljeno. Scena mu je bila poznato, bilo je to nešto što je već video, prvo 1975, a zatim 1977. godine. Upadhjaj je nazvao misterioznu bolest SHAPU, i zapisao da se, na neobjašnjiv način, prava poplava slučajeva dešava svake druge godine.

Ovo stanje očiju se ispostavilo kao mnogo ozbiljnije nego što su lekati prvo pretpostavili. "U početku, mislili smo da je reč samo o zapaljenju, ali ova bolest bi smanjila celu očnu jabučicu, i naši lekovi i terapije nisu mogli da spasu vid dece", kaže Anu Manandhar, specijalista na Institutu za oftalmologiju Tilganga, u Katmanduu.

Uzrok je i dalje nepoznat, što znači da klinički lekari pokušavaju sa mnogim terapijama, uključujući antibiotike, steroide i druge lekove za oči, ali garancije za uspeh nema. Nekad lekovi deluju, a u drugim čak i razne kombinacije terapija ne daju nikakav uspeh.

Do 2021. godine SHAPU je bila slabo poznata u lekarskim krugovima, i samo nekoliko slučajeva svake godine je dokumentovano u bolničkim dnevnicima i naučnim žurnalima. Međutim, 2021. godine, Nepal je doživeo veliki talas ove bolesti, sa više od 150 registrovanih slučajeva. Ovo je privuklo značajnu pažnju lokalnih medija, a rezultat je da su klinički lekari bili bolje pripremljeni za 2023. godinu.

Ove godine lekari imaju na raspolaganju sistem za pravovremeno izveštavanje i prijavu slučajeva širom Nepala. Ovo im je već pomoglo da bolje razumeju geografsku rasprostranjenost bolesti. "Mislili smo da su slučajevi SHAPU ograničeni na brdoviti teren zapadnog nepala. Sad vidimo slučajeve koji su prijavljeni i u centralnom Nepalu, uključujući i Katmandu, pa čal i na istočnim visoravnima, uključujući i region Everesta", rekao je Karel.

SIstem izveštavanja je pokazao i da je pojava bolesti u 2023. godine veoma značajna. "U poslednjih dva meseca registrovali smo skoro 100 slučajeva", kaže Karel.

Naučnici su se nadali da bi jednostavna laboratorijska kultura iz inficiranog oka mogla da pomogne da se utvrdi uzrok infekcije. Ali rezultati nisu bili baš jasni. Testovima je detektovano nekoliko mikroorganizama, među kojima su i bakterije stafilokokus i streptokokus. Karel kaže da su drugi testovi otkrili čak i prisustvo virusa kao što su humani aneloviridi i virus varičela-zoster, pa čak i prisustvo nekih gljiva.

Međutim, ono što su istraživači primetili je da su mnogi zaraženi usput pomenuli da su bili u direktnom ili indirektnom kontaktu sa "belim moljcem" pre pojave bolesti. U istraživanju koje je prvi put objavljeno 2020. godine, Karel i njen tim su ustanovili da je jedina statistički važna razlika između ljudi koji su imali SHAPU i kontrolne grupe, bila ta da su pojedinci sa SHAPU čak 7 puta češće od kontrolne grupe prijavili kontakt sa leptirima ili belim moljcima. Beli moljci iz roda Gazalina krajem sezone monsuna "preplave" Nepal, a Daja Ram Busal, entomolog sa Univerziteta Tribhuvan, kaže da su rezultati ispitivanja tima Karelove, zajedno sa vremenom izleganja Gazalina moljca, "jak indikator da postoji povezanost SHAPU i Gazalina moljaca".

Prateći ovaj trag, u poslednjih nekoliko meseci, Busal i njegov tim su istraživali velike okruge zapadnog Nepala, koji su imali pojave SHAPU u prošlosti. Oni skupljaju podatke sa mesta gde su beli moljci viđani, i ispituju ekološke faktore, kao što su temperatura, vlažnost vazduha, tipovi vegetacije i nadmorska visina.

- Moramo potvrditi i taksonomsku klasifikaciju moljca, kaže Busal. On naglašava da su tri vrste moljava iz roda Gazalina zabeležene u Nepalu, i sve tri su bele. Svaka od njih, ili sve one mogu biti povezane sa bolešću, kaže on. Njegov tim planira i da izvrši biohemijske analize poređenja tečnosti iz inficiranog oka sa jedinjenima sa moljčevih dlaka, kako bi utvrdili da li neki određeni otrov moljaca pojačava upalu oka.

Nije jasno ni zašto ova bolest napada neke ljude, a neke ne. Kako bi pokušali da pronađu odgovor na ovo pitanje, Karel i njen tim skupljaju uzorke iz inficiranih i neinficiranih očiju ljudi koji imaju SHAPU, i od njihovih članova porodica. Oni će pregledati ove uzorke i tražiti genetski materijal bakterija i virusa kako bi utvrdili postoji li mikroorganizam koji je uzročnik.

Iako istraživači uspevaju da naprave napredak sa SHAPU, oni nemaju finansije neophodne da učine sve što je potrebno. Korišćenje naprednog sekvenciranja DNK omogućava istraživačima da traže genetski materijal u utorku, i da rasvetle to koji su tipovi mikroorganizama prisutni. Međutim, Nepal nema metagenomsku laboratoriju za sekvenciranje, pa uzorci često moraju da se šalju u Sjedinjene Države ili u druge države na analizu. Ovo je skupo, i veoma sporo. Vlada Nepala je povećala finansiranje u proteklih par godina, ali ovaj projekat je i dalje hronično slabo finansiran.

Karelova kaže da istraživanje ide u pravom smeru, ali da promenjiva geografska distribucija bolesti i širok opseg simptoma "čine SHAPU još misterioznijim". Hara Maja Gurung, oftalmolog sa Himalajske očne bolnice u Pokhari u centralnom Nepalu, utvrdila je SHAPU na oko 30 ljudi ove sezone. "Ovogodišnji slučajevi su čudni, pošto nijedan pacijent nije rekao da je došao u kontakt sa belim moljcem", kaže Gurung. A ove godine su se pacijenti javljali često sa komplijacijama na rožnjači, dužici i beonjači, što je veoma neobično za SHAPU, kaže ona.

Karelova se nada da je rešenje ove dugotrajne misterije na horizontu. Ali zasad Nepal nastavlja da se bori sa ovom opasnom bolešću."

(Telegraf Nauka/Nature)