Vreme čitanja: oko 2 min.
Nanočestice ubijaju superbakterije otporne na antibiotike: Nova tehnologija razara 99 odsto mikroba
Vreme čitanja: oko 2 min.
Otpornost na antibiotike je veliki globalni zdravstveni problem i dovodi do oko 700.000 smrti godišnje
Naučnici su osmislili nanočestice sposobne da ubijaju superbakterije i mogle bi jednog dana postati standard u lečenju bakterijskih infekcija, piše Phys.org. Inovacija, koja je već prošla napredne prekliničke testove, efikasna je protiv velikog broja bakterijskih ćelija otpornih na antibiotke, uključujući i zlatni stafilokok.
Otpornost na antibiotike je veliki globalni zdravstveni problem i dovodi do oko 700.000 smrti godišnje, a veruje se da bi ova brojka mogla da stigne do jezivih 10 miliona mrtvih godišnje do 2050. ako se ne razviju nove terapije za bakterije.
Preporučujemo
Inženjeri prave moćnije RNK vakcine
Napravljen prvi uređaj koji detektuje rane znake odbacivanja presađenih organa
Researchers from @RMIT & @UniversitySA have invented a nano-thin #superbug slaying material that could one day be integrated into #wound dressings and implants to prevent or heal #bacterial infections. 🦠🔬Read now: https://t.co/WusLh5D3sz pic.twitter.com/Lr1gg8K0aS— RMIT Research (@ResearchRMIT) September 12, 2023
U novim istraživanjima stručnjaka sa Kraljevskog melburnškog instituta tehnolofije (RMIT) i Univerziteta Južne Australije (UniSA) testirali su nanotehnologiju zasnovanu na crnom fosforu kao napredni tretman za infekcije i zarastanje rana. Rezultati objavljeni u žurnalu Advanced Therapeutic pokazuju da je efikasno lečio infekcije, ubio oko 99 odsto bakterija, a da nije oštetio druge, zdrave ćelije u biološkim modelima.
Tretmaqni su postigli rezultate uporedive sa upotrebom antibiotika u eliminaciji infekcija i ubrzanom zarastanju rana, koje su se zatvorile do 80 odsto u roku od sedam dana. Nanotehnologija za ubijanje superbakterija koju razvija RMIT rigorozno je testirana u prekliničkim studijama na UniSA.
Stručnjak sa RMIT prof. Samit Valija rekao je da studija pokazuje kako njihove inovacije obezbeđuju brzu antibiotsku akciju, a onda se raspadaju kada je pretnja od infekcije eliminisana.
- Lepota naše inovacije je da nije reč samo o premazu, jer može da bude integrisan sa mnogo običnih materijala od kojih se prave razni uređaji, poput plastike i gelova, pa postaju antimikrobni – rekao je Valija.
Ranija studija RMIT pokazala je da je crni fosfor efektivan u ubijanju mikroba kada su tankom, nanoskopskom sloju na površinama uređaja kojima se tretiraju rane ili se stavljaju na inplantate od pamuka ili titanijuma, kao i instrumente od plastike.
Crni fosfor je najstabilnija forma fosfora, i kada je u ultratankom sloju, lako se pretvara u kiseonik, što ga čini idealnim za ubijanje mikroba.
- Kako se nanočestice raspadaju, njihova površina reaguje sa atmosferom i stvara ono što zovemo reaktivne vrste kiseonika. One razaraju bakterijske ćelije – rekao je Valija.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
