Vreme čitanja: oko 4 min.
Biljni ili životinjski proteini? Nova istraživanja nam govore da nije svejedno
Vreme čitanja: oko 4 min.
Protein je važan makronutrijent, ali nisu svi izvori proteina u hrani stvoreni jednaki
Konzumacija jednakih porcija životinjskih i biljnih, proteinski bogatih namirnica, kako predlažu prehrambene smernice za Amerikance, dovode do različitih nivoa bioraspoloživosti esencijalnih aminokiselina (EAK) kako kod mladih, tako i kod starijih osoba, piše SciTech Daily.
Naučnici sa Univerziteta Perdju kažu da unos dve referentne porcije životinjskih proteina daje veću bioraspoloživost esencijalnih aminokiselina nego konzumiranje identične količine proteina poreklom iz biljaka. Proteinski kvalitet hrane, odnosno sadržaj EAK u obroku, glavni je faktor pri određivanju kako telo koristi aminokiseline za izgradnju muskulature i celog tela.
Preporučujemo
Uspešno testiran lek koji topi kilograme kod gojaznih, a ne utiče na njihov apetit
Hormonska terapija kod žena podiže rizik od demencije i to za neverovatnih 24 odsto
Prehrambene smernice za Amerikance naglašavaju potrebu unosa raznovrsnih namirnica na osnovu referentnih porcija sličnog nutritivnog sadržaja. Jedna referentna porcija jednaka je količini od 28 g mesa, jednom celom jajetu, 60 g pasulja ili 14 g oraha.
Dr.Vejn Kempbel, glavni istraživač pri ovoj studiji i profesor odeljenja za prehrambene nauke Univerziteta Perdju, kaže da nije jasno na osnovu čega smernice navode da su ove proteinske namirnice jednake i da imaju „sličan hranljivi sadržaj”.
On dodaje da se proteinske namirnice razlikuju prema energetskom i hranljivom sadržaju, što ukljičuje kako količinu, tako i sastav proteina. Uz to, nema dovoljno podataka o tome kako unošenje jednakih referentnih porcija proteinskih namirnica različitog porekla u sastavu mešanog obroka utiče na mogućnost tela da svari i iskoristi proteine.
Ovo je posebno bitno za ljude koji ne unose dovoljno raznovrsnih belančevina, poput mladih, kao i za one koji konzumiraju nedovoljno visokovrednih proteina, iako su im potrebe za belančevinama povišene, poput starijih ljudi.
Zato su naučnici rešili da testiraju da li unošenje jednakih referentnih porcija životinjskih naspram biljnih belančevina kao deo mešanog obroka utiče na bioraspoloživost EAK za izgradnju proteinskih blokova u ovim populacijama.
Izvršene su dve probe na 30 zdravih mladih odraslih osoba i 25 starijih osoba. Svaki učesnik je prošao kroz četiri testa, svaki u trajanju od 300 minuta, između kojih je bila pauza od najmanje tri dana.
Istraživači na studiji nisu znali redosled kojim su učesnici uzimali svoje proteinske namirnice dok nisu svi obavili kompletno testiranje i dok analize nisu završene.
Tokom testa, učesnici su u kliničkim uslovima dobijali svoje proteinske obroke koji su se sastojali od po dve referentne porcije proteinskih namirnica životinjskog porekla (npr. neprerađenog svinjskog buta ili kajgane) ili biljnog porekla (crnog pasulja ili sirovog badema).
Krv je uzimana od ispitanika pre obroka i 30, 60, 120, 180, 240 i 300 minuta nakon obroka, kako bi se odredila bioraspoloživost EAK, kao i nivoi glukoze i insulina.
Dr Gavin Konoli, vođa kliničkih ispitivanja i saradnik odeljenja za prehrambene nauke, objašnjava da je i kod starijih i kod mlađih osoba nivo EAK u krvotoku bio veći nakon konzumiranja životinjskih proteina nego što je to slučaj sa biljnim proteinima, baš kao što je inicijalno i predviđeno. On dodaje i da nije bilo razlike u bioraspoloživosti EAK između starih i mladih.
Ova studija nam pokazuje da je za izgradnju naših mišića i tela bolja hrana životinjskog porekla, što je značajno za ukupno zdravlje kao i za motorne funkcije tela tokom života, kaže dr Konoli.
Dodatni nalazi pokazuju da je bioraspoloživost EAK veća pri unošenju mesa, nego što je to slučaj sa jajima, kako kod mlađih tako i kod starijih. Takođe, nije uočena razlika u bioraspoloživosti EAK između pasulja i badema. Nije bilo razlike u bioraspoloživosti između mladih i starih.
Međutim, studija je imala i svoja ograničenja. Dr Konoli kaže da veličina proteinskog obroka u studiji verovatno ne daje pravu sliku količina koje mladi ili stariji obično unose u pojedinačnim obrocima ili nedeljno. Uz to treba dodati da nije bilo neposrednih merenja promena u sintezi mišićnih proteina, ili pak balansa proteina u čitavom telu kao reakcije na unošenje namirnica sa različitim belančevinama.
Neophodna su dodatna ispitivanja da bi se bolje razumelo kako životinjske naspram biljnih proteinskih namirnica utiču na muskulaturu i opšte zdravlje tokom života, kako bi se obezbedilo zdravlje u starosti.
Autori studije ukazuju da bi nalazi iz ovog istraživanja mogli uticati na smernice za ishranu u javnom zdravlju i da mogu da posluže kao važan resurs za buduće smernice, kada bi trebalo preispitati prikladnost izjednačavanja različitih izvora proteina u grupi proteinske hrane na bazi referentnih porcija tokom životnog veka.
„Ovi rezultati su takođe relevantni za preporuku u smernicama da treba koristiti više biljne hrane”, dodaje dr Kembel.
Mada su zdravstvene koristi od konzumiranja više biljne hrane nesumnjive, objašnjava on, smernice o značaju proteinske hrane životinjskog porekla bogate hranljivim materijama koje su visokokvalitetni izvori proteina važne su informacije koje treba uzeti u obzir prilikom davanja preporuka za ishranu.
(Telegraf Nauka/SciTech Daily)
Povezane vesti
Jedna promena sprečila bi 750.000 smrti: Sitna riba mnogo zdravija od crvenog mesa
Drevni zubi retko imaju bakterije koje izazivaju karijes
Da li vam vitaminski suplementi samo daju „skup urin“?
Pića sa veštačkim zaslađivačima povezana sa nepravilnim srčanim ritmom
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
