Ekskluzivno: Prof. dr Sebastijan Kobold za Telegraf Nauku govorio o mogućem novom načinu napada na ćelije raka

Veštačke DNK strukture ojačane antitelima imaju potencijal da daju instrukcije imunosistemu kako bi napadao specifične ćelije kancera, pokazala je studija istraživača sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu (Ludwig-Maximilians-Universität München ili LMU), Tehničkog univerziteta u Minhenu i Centra Helmholc. Ovaj novi tip programiranih aktivatora T-ćelija napravljenih sa DNK-origamijem je nanotehnologija koja daje novu nadu u borbi protiv raka.

Jedan od autora studije prof. dr med Sebastijan Kobold, profesor sa Odelenja za kliničku farmakologiju Univerzitetske bolnice LMU, odgovorio je za Telegraf Nauka na nekoliko pitanja o studiji i novoj metodi lečenja.

Preporučujemo

Vi i tim istraživača predstavili ste DNK-origami koji aktivira T-ćelije da napadaju ćelije raka. Koliko je nov ovaj pristup i kako on tačno funkcioniše?

- Aktivatori T-ćelija klinički su dozvoljeni u za neke kancere krvi poput akutne limfocitne leukemije. Novina u ovome je korišćenje DNK-origamija kao skela za povezivanje između domena antitela, koja imaju veliki potencijal da povećaju fleksibilnosti i prošire upotrebu aktivatora T-ćelija. Kao takav, korišćenje DNK-origamija je prvo u klasi.

Prof. dr Sebastijan Kobold Foto: Privatna arhiva

Koliko je veliki potencijal savijenih DNK nanostruktura u lečenju raka?

- Ove DNK nanostrukture mogu da se koriste za prenošenje aktivatora T-ćelija tamo gde to dosad nije bilo moguće: na primer dozvoljavanje selektivnog targetiranja ćelija raka ili smanjenjem toksičnih nuspojava. To je hipoteza, koju moramo da potvrdimo klinički. Trenutno smo samo u prekliničkom stadijumu testiranja.

Da li ovaj metod napada ćelija raka može da donese revoluciju u tretmanu raka?

- Prednost ove metode je njena fleksibilnost. Na primer, može biti napravljen na način koji dozvoljava aktivatorima T-ćelija da deluju samo u određenim uslovima ili da se omogući ciljanje više meta jednim lekom. To je sve hipoteza i mora da bude provereno i potvrđeno klinički.

Šta je sledeći korak? Koliko će biti potrebno da ovaj metod počne da se koristi u bolnicama?

- Moje kolege doktori Klaus Vagenbauer, Kik, Funke i Dic napravile su kompaniju koja ima cilj da pokrene dalji preklinički i kasnije klinički razvoj metode. Biće potrebne godine pre nego što ovaj metod bude testiran u kliničkim studijama.

Može li ovaj tip ćelijske i genske terapije da se koristi u tretiranju nekih drugih bolesti?

- Prednost platforme je je da je ona agnostička prema bolesti, što znači da može biti adaptirana prema bolesti od interesa. Drugim rečima, cilj je rak, ali u principu ova tehnologija mogla bi da bude adaptirana za autozapaljenske ili druge bolesti. Da ponovim, sve ovo mora još da bude ispitano i potvrđeno.

(Telegraf Nauka)