Da li su onlajn igre dobar način da usamljeni mladići pronađu prijatelje?

U toku je epidemija usamljenosti i postala je problem javnog zdravlja. Prekid društvenih veza licem u lice tokom perioda kovida sigurno nije bio od pomoći. Usamljenost je loša ne samo po dušu, već i za telesno zdravlje, s tim što oni koji su izolovani imaju povećan rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i demecije.

Postoji nekoliko teorija o tome kako je situacija postala tako loša. A muškarci izgleda imaju manje sreće. Brojna istraživanja ukazuju da su se muškarci u Americi našli u „recesiji prijateljstva“, piše Popular Science.

Preporučujemo

Međutim, za neke muškarce, iako bliska prijateljstva mogu biti teška, onlajn zajednice kao što su one stvorene putem igara daju nadu.

Istraživači su otkrili da grupe za onlajn igre obezbeđuju jednaku društvenu podršku za dešavanja u životu, kao i osećak zajedništva, u poređenju sa odnosima u stvarnom životu.

Proučavajući mrežu od 40 muških onlajn igrača na istom vebsajtu tokom 10 meseci, istraživači su otkrili da su digitalni odnosi značajni i korisni za one koji imaju simptome depresije.

Nalazi sugerišu da razgovori i zajedništvo tokom onlajn igara mogu obezbediti izolovanim mladim ljudima anonimno ‘treće mesto’ – prostor gde ljudi mogu da se okupljaju osim posla ili kuće – da se otvore, pronađu empatiju i grade bitne društvene veze koje možda nemaju u stvarnom životu.

Onlajn društveni prostori, poput zajednica onlajn igara, mogu ponuditi alternativni način za pronalaženje povezanosti i razgovor o ozbiljnim ličnim problemima bez barijera formalnih službi za mentalno zdravlje.

Nekoliko učesnika je izjavilo da su imali otvorene razgovore o poverljivim temama, koje smatraju neizvodljivim sa ljudima u stvarnom životu, što sugeriše da onlajn prijateljstva obezbeđuju ventil koji im inače nedostaje.

To je komplikovana stvar. Onlajn zajednice su dugo deo savremenog interneta, omogućavajući ljudima koji su geografski odvojeni da se povezuju na osnovu svojih hobija, profesija, strasti i verovanja. Međutim, njihova moć i uticaj su tek porasli u poslednje dve decenije. Zabavne, specijalizovane zajednice okupljene oko poklonika mogu danas biti motor kulturalnih konverzacija i čak pokreta. Same video igre su proizvele više onlajn supkultura.

Članstvo u onlajn zajednicama može da izgradi jak osećaj pripadnosti među osobama koje su možda marginalizovane ili izolovane u stvarnom životu. Te zajednice otvaraju redak bezbedan prostor koji omogućava duboko lične razgovore o problemima poput sukoba u odnosima, zdravstvenih pitanja, zlostavljanja, tuge i gubitka.

Naročito tokom izolacije zbog pandemije, više istraživanja je otkrilo da društvene mreže na internetu, iako nisu potpuna zamena za interakcije licem u lice, predstavljaju neophodno sredstvo za ublažavanje psihološkog bola i usamljenosti.

Naravno, postoje moguće loše strane preteranog oslanjanja na digitalne odnose, s obzirom na tekuće debate o tome da li su video igre dobre za mentalno zdravlje i da li društveni mediji imaju preveliku kontrolu nad životima mladih ljudi.

Studija zakođe priznaje ograničenost nalaza, dodajući da „ključno pitanje jeste da li onlajn društvena podrška direktno pomaže kod depresije – ili su depresivne individue prosto sklonije da traže povezanost virtualno. Uprkos ogromnoj industriji i korisnicima onlajn igara, njihovi uticaji na mentalno zdravlje ostaju sumnjivi.

Sve ovo vodi ka pitanju da li su onlajn prijateljstva dobra koliko i ona u stvarnom svetu. Ili prosto stvaraju ubedljivu iluziju? Za svaki slučaj, ne može štetiti da imamo i jedna i druga.

(Telegraf Nauka/Popular Science)