Skrivena opasnost: Jedan od tri obolela od dijabetesa tipa 2 možda ima nedetektovanu srčanu bolest

Novo istraživanje je otkrilo povezanost između povećanih nivoa dva proteinska biomarkera koji ukazuju na oštećenje srca i neprimećene ili asimptomatske kardiovaskularne bolesti kod odraslih sa dijabetesom tipa 2, naspram odraslih bez dijabetesa.

Testovi koji mere koncentraciju visokosenzitivnih srčanih markera obično se koriste za detekciju povrede ili stresa srca i predstavljaju standard u dijagnostikovanju srčanog udara ili zatajenja. Međutim, čak i malo povećani nivoi tih proteina u krvi mogu biti potencijalni rani znak promena u strukturi i funkciji srca, koje možda povećavaju rizik od budućeg zatajenja srca, koronarne bolesti srca ili smrti, piše SciTech Daily.

„Vidimo da mnogi ljudi sa dijabetesom tipa 2 koji nisu imali srčani udar ili istoriju kardiovaskularne bolesti imaju veliki rizik od kardiovaskularnih komplikacija“, kaže Elizabet Selvin, profesor epidemiologije na Univerzitetu Džons Hopkins.

„Kad posmatramo čitavu populaciju ljudi sa dijabetesom tipa 2, oko 27 miliona odraslih u Sjedinjenim Državama, prema podacima Centra za kontrolu bolesti, neki imaju nizak rizik, a neki imaju visok rizik za kardiovaskularnu bolest, tako da se postavlja pitanje ko je najviše u opasnosti. Ovi srčani biomarkeri omogućuju da vidimo kardiovaskularne rizike kod ljudi koji inače ne bi bili prepoznati kao najrizičniji“.

Istraživači su analizirali zdravstvene podatke i uzorke krvi više od 10.300 odraslih ljudi, sakupljene u okviru Nacionalnog ispitivanja o zdravlju i ishrani od 1999. do 2004. Cilj je bilo utvrđivanje da li ranije neprepoznata kardiovaskularna bolest bez simpotoma može biti utvrđena pomoću povećanih nivoa kardioproteinskih biomarkera kod ljudi sa i bez dijabetesa tipa 2. Učesnici studije nisu prijavili nikakvu istoriju kardiovaskularne bolesti prilikom uključivanja u studiju.

Koristeći sačuvane uzorke krvi svih učesnika te studije, istraživači su izmerili nivoe dva srčana biomarkera. Podaci o smrtnosti su uzeti iz Nacionalnog indeksa umrlih. Nakon prilagođavanja u pogledu starosne dobi, rase, prihoda i faktora kardiovaskularnog rizika, procenili su veze između povišenog troponina i NT-pro-BNP markera sa rizikom od smrti zbog kardiovaskularne smrti ili svih uzroka.

Nalazi studije su sledeći:

-Jedna trećina (33,4%) odraslih sa dijabetesom tipa 2 imali su znakove nedetektovane kardiovaskularne bolesti, što pokazuju povišeni nivoi dva proteinska markera, naspram samo 16,1% onih bez dijabetesa.

-Kod odraslih sa dijabetesom tipa 2, povišeni nivoi troponina i NT-pro-BNP bili su povezani sa povećanim rizikom od smrti.

-Nakon prilagođavanja u pogledu starosne dobi, povišeni nivoi troponina bili su uobičajeniji kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 uopšte i u kategorijama starosti, pola, rase, etnička pripadnosti i težine. Nasuprot tome, nivoi NT-pro-BNP nisu bili povišeni kod ljudi sa dijabetesom tipa 2 u poređenju sa onima bez dijabetesa tipa 2 nakon prilagođavanja u pogledu starosti.

-Prisustvo povišenog troponina bilo je znatno veće kod ljudi koji su imali dijabetes tipa 2 duže vreme i nisu imali dobro kontrolisane nivoe šećera u krvi.

„Holesterol je često faktor koji ciljamo radi smanjenja rizika od kardiovaskularne bolesti kod ljudi sa dijabetesom tipa 2. Međutim, dijabetes tipa 2 bi mogao imati direktan efekat na srce nevezano za nivoe holesterola. Ako dijabetes tipa 2 direktno oštećuje male sudove u srcu nevezano za taloženje holesterola, onda lekovi za snižavanje holesterola neće sprečiti srčano oštećenje“, kaže Selvin. „Naše istraživanje sugeriše da su dodatne nestatinske terapije potrebne za smanjenje rizika od kardiovaskularne bolesti kod ljudi sa dijabetesom tipa 2“.

Mnogo istraživanja se fokusira na ispitivanje kako tradicionalni faktori rizika poput visokog krvnog pritiska i holesterola utiču na kardiovaskularno zdravlje, ali novi dokazi sugerišu da proveru izvesnih srčanih biomarkera treba dodati rutinskoj proceni tradicionalnih faktora kardiovaskularnog rizika.

„Biomarkeri analizirani u ovoj studiji su veoma moćni u sistematičnoj kategorizaciji pacijenata na osnovu njihovog zdravstvenog stanja. Rutinsko merenje biomarkera moglo bi pomoći da se usredsredimo na kardiovaskularne preventivne terapije za ljude sa dijabetesom tipa 2 kod kojih je rizik povećan“, dodala je Selvin.

Ovo je jedna od prvih studija sa učesnicima koji zaista predstavljaju opštu populaciju. Međutim, pošto podaci nisu omogućavali identifikaciju srčane bolesti, zatajenja srca, srčanih udara ili kardiovaskularnih komplikacija, još istraživanja je potrebno radi utvđivanja da li rutinsko merenje datih biomarkera može da redukuje kardiovaskularne komplikacije u toj populaciji.

(Telegraf Nauka/SciTech Daily)