Da li su ovo pravila privlačnosti? Naučnici proučavali zašto nam se neko sviđa, a neko nam je odbojan

Foto: Pexels

Osobe koje veruju da ih oblikuje nepromenjiva suština unutar njih samih lakše privlače osobe koje imaju slične interese, pokazalo je istraživanje naučnika sa Bostonskog univerziteta, a prenosi SciTechDaily.

Povremeno u životu najznačajnije veze niču iz najjednostavnijih i najkraćih interakcija. Primera radi, osobe koje odu na neki skup i sretnu osobu sa majicom njihovog omiljenog benda, osobu koja se smeje na iste šale ili bira iste grickalice, misle da taj zajednički interes može da preraste u dugotrajnu vezu. Ovaj fenomen poznat je kao efekat privlačenja sličnosti – osobe vole ljude koje su poput njih, a novo istraživanje otkrilo je jedan od razloga zašto je tako.

Preporučujemo

U seriji studija Čarls Ču, profesor menadžmenta i organizacije na Biznis školi Kvestrom Bostonskog univerziteta, testirao je uslove koji dovode do privlačnosti ili odbojnosti između ljudi. Otkrio je da je jedan ključan faktor esencijalističko rezonovanje, kada ljudi veruju da ih oblikuje neka unutrašnja i nepromenjiva suština, neki poseban duh.

Ču je zaključio da kada neko veruje da njihova nepromenjiva suština određuje šta vole ili ne vole, veruje da je to slučaj i kod drugih, pa kada vide da neko ima slične interese kao oni, odmah misle da dele i isti pogled na svet u širem smislu. Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal od Personality and Social Psychology Američke psihološke asocijacije.

- Ako imamo tu sliku sebe sa skoro magičnom suštinom, onda mislimo da ona određuje kako vidimo i druge i sebe. Naše mišljenje je da ljudi koji veruju u svoju suštinu, veruju i da ako neko deli sa njima jednu karakteristiku, deli i tu suštinu – rekao je Ču, piše SciTechDaily.

Međutim, Čuova istraživanja pokazuju da ova želja da se prihvati suštinska sličnost sa nekim zbog jednog ili dva zajednička interesovanja zasnovana je na pogrešnim principima i mogla bi da ograniči stvaranje veza sa ljudima. Uz ovaj efekat privlačenja sličnosti postoji i njegova suprotnost – ljudi ne vole one za koje misle da su različiti od njih i to nekad zbog sitnica poput odnosa prema TV seriji, knjizi, bendu ili omraženom političaru.

- Svi smo veoma kompleksni. Ali imamo uvid samo u naše sopstvene misli i osećanja, a umovi drugih ljudi su često misterija za nas. Naš rad pokazuje da često te rupe u znanju o drugim ljudima popunjavamo shvatanjem o samome sebi, pa nas to često dovodi do neželjenih predrasuda – rekao je Ču.

Da bi otkrili šta privlači određene ljudi, a druge odbija, Ču je napravio četiri studije, a svaka je dizajnirana da se vide različiti aspekti kako stvaramo prijatelje ili neprijatelje.

U prvoj studiji, učesnicima je predstavljena fiktivna osoba nazvana Džejmi. Prikazani su im njegovi stavovi o pet tema – abortusu, smrtnoj kazni, oružju, testiranju na životinjama i eutanaziji, pa su onda ispitivani kakav odnos imaju prema Džejmiju. Ču je otkrio da što su više učesnici verovali u važnost nepromenjive suštine, to su više osećali konekciju sa Džejmijem ako su imali slične poglede na bar jednu od pet tema.

U drugoj studiji, on je tražio da vidi da li je efekat sličan kada su teme manje bitne. Umesto da traže sličnosti po pitanjima poput abortusa, Ču im je tražio da procene broj plavih tačaka na strani, a onda je njih, kao i fiktivnog Džejmija, kategorizovao kao potcenjivače ili precenjivače. Čak i kada su veze tako tanke, zaključci su bili isti – što je više neko verovao u važnost svoje suštine, to je više osećao vezu sa Džejmijem ako su bili u istoj grupi.

- Otkrio sam da i kada sličnosti postoje, bez obzira da li su važne ili nevažne, ljudi koji više veruju u važnost suštine, više ih te sličnosti privlače ka drugim ljudima, a razlike ih odbijaju od njih – rekao je Ču.

U dve prateće studije Ču je počeo da razvija procese privlačenja, ukidajući uticaj esencijalističkog rezonovanja. U jednom eksperimentu, obeležio je određene atribute kao suštinske i nesuštinske, a u drugom je rekao učesnicima da esencijalističko rezonovanje može da dovede do netačne procene drugih ljudi.

- To je razbilo proces esencijalističkog rezonovanja, preseklo je sposobnost ljudi da pretpostave kakva je neko osoba na osnovu sličnosti – rekao je Ču.

On navodi da bi ključna otkrića mogla da imaju primenu u stvarnom svetu. S jedne strane, svi tražimo neku svoju zajednicu – zabavno je družiti se sa ljudima s kojima delimo hobije i interese, koji vole istu muziku ili iste knjige i nisu u političkom sukobu sa nama.

- Taj tip razmišljanja je koristan, to je dobra psihološka strategija. Dozvoljava ljudima da se osećaju bolje pred strancima. Ali istovremeno isključuje ljude i stvara podele. Ako stalno razmišljamo samo ko je poput nas, a ko je različit od nas, to nije produktivno u stvaranju punog utiska o nekom. Ljudi su mnogo kompleksniji nego što mnogi misle – rekao je Ču.

(Telegraf Nauka/SciTechDaily)