Revolucionarni uspeh: Napravljen veštački mišić koji se skuplja i širi kao pravi, a može i da oseća

Istraživači sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu napravili su veliki korak napred na polju bionike – razvili su novi veštački mišić čija čvrstina varira u odnosu na električne impulse i ima mogućnost osećaja, saopštio je Univerzitet. Ova inovativna tehnologija ima potencijal da revolucionarizuje meku robotiku i medicinu, a studija o njoj objavljena je u žurnalu Advanced Intelligent Systems.

Očvršćavanje mišića tokom kontrakcije nije samo ključno za pojačanje snage, već omogućava brze reakcije kod živih organizama. Inspirisani prirodom, istraživači sa Škole inženjerstva i materijalnih nauka Univerziteta Kraljica Meri uspešno su napravili veštački mišić koji bez teškoća menja stanje iz mekog u tvrdog, a da istovremeno ima neverovatnu sposobnost da oseti silu i deformacije.

Preporučujemo

- Omogućavanje robotima, posebno onima napravljenim od mekih materijala da osećaju je ključno za pravu bioničku inteligenciju – rekao je dr Ketao Žang, predavač Univerziteta Kraljica Meri, objašnjavajući značaj menjanja čvrstine kod veštačkih mišića.

Najnovija tehnologija omogućila razvoj veštačkog mišića koji ima fleksibilnost i rastegljivost sličnu pravom mišiću, zbog čega može da se koristi za meke robotske sisteme i da se prilagodi različizim geometrijskim oblicima. Sa mogućnošću da se rastegne 200 odsto u dužinu, ovaj fleksibilni pokretač pokazuje izuzetnu izdržljivost.

Korišćenjem različitih voltaža, veštački mišić može da promeni svoju čvrstinu. To što se čvrstina menja pomoću električnih impusla je velika prednost u odnosu na druge veštačke mišiće koji su do sada razvijeni. Osim toga, ova napredna tehnologija može da prati sopstvene deformacije, zbog čega ne moraju da se koriste dodatni senzori, a kontrole su mnogo jednostavnije. To je i mnogo jeftinija opcija od drugih veštačkih mišića.

Proces proizvodnjih mišića je jednostavan i pozdan. Ugljenične nanocevi mešaju se sa tečnim silikonom korišćenjem ultrazvučne tehnologije nanosa kojom se stvara sloj katode, zaslužnom za osećaje. Anoda se pravi direktno korišćenjem mekih metalnih isečak, a onda se sloj pokretača stavlja između katode i anode. Kad se tečni materijali osuše, formira se ovaj tip veštačkog mišića.

- Pred nama ima još izazova pre nego što ovi medicinski roboti dođu do klinika, ali ovo istraživanje predstavlja ključni korak ka integracija čoveka i mašine – rekao je dr Žang.

(Telegraf Nauka / Queen Mary University of London)