Naučnici preradili eksperimentalnu terapiju za rak da bi tretirali autoimunsku bolest

Foto: Zoonar GmbH / Alamy / Alamy / Profimedia

CAR T terapija nije izazivala ozbiljne sporedne efekte kod pacijenata sa miastenijom gravis u studiji za verifikaciju koncepta.

Svako ima različit imunski sistem. Način reagovanja na dolazeću pretnju zavisi od genetike, životnog stila i drugih faktora. Međutim, svaki zdrav ljudski imunski sistem ima prvu liniju odbrane: kad se patogen ili infekcija pojavi, bela krvna zrnca zvana T ćelije jure u akciju protiv napasti.

Preporučujemo

Međutim, šta ako prirodni odbrambeni sistem našeg tela omane? Za ljude sa autoimunskom bolešću, ovo pitanje je njihova realnost. Zbog razloga koje naučnici još nisu uspeli da shvate, imunska reakcija greškom napada sopstvene zdrave ćelije, naprežući se da razlikuje saveznike od neprijatelja. Ne postoji lek za autoimunsku bolest pošto svaka situacija može biti drugačija – zbog čega je bitno imati tretman prilagođen potrebama pacijenta.

U časopisu Lancet Neurology prošle nedelje su objavljeni prvi rezultati studije o terapiji himeričnim antigenskim receptorom (CAR) T ćelija za redak oblik autoimunske bolesti zvane miastenija gravis. U CAR T terapiji, doktori preoblikuju imunski sistem osobe da identifikuje, napada i uništava izvesne o  proteine na ćelijskim površinama. Modifikovani tretman bio je bezbedan za upotrebu i popravio je simptome kod grupe ljudi koji žive sa tom bolešću.

„Ovo je izvanredan novi pristup tretmanu autoimunskih poremećaja novijim, bezbednijim, lakšim CAR T pristupom“, kaže Santoš Kesari, neuroonkolog i regionalni medicinski direktor u zdravstvenom centru „Providens“ u južnoj Kaliforniji.

Iako studiju smatra „uzbudljivom“, on upozorava da razumevanje istinske koristi od CAR T terapije zavisi od rezultata nasumičnih „dvostruko slepih“ ispitivanja – ova studija je bila verifikacija koncepta radi testiranja bezbednosti primene tretmana kod ove posebne populacije pacijenata.

Učesnik studije Deni DeBeri, koji ima miasteniju gravis 14 godina, kaže da je nakon nekoliko doza terapija obnovila njegovu sposobnost za rad i putovanje. „Nedavno sam išao na odmor sa svojom divnom suprugom i mogao sam da vozim biciklo 10 milja“, kaže on. „Sada sam u potpunoj remisiji i osećam se kao da sam dobio 15 godina života nazad“.

Tretman ima poreklo u terapiji kancera koja pomaže da se zaustave ćelije uključene u formiranje i širenja tumora. Iako efikasna, tradicionalna CAR T terapija ima neke mane. Proces zahteva sakupljanje T ćelija, njihovo uklanjanje iz tela, izmenu DNK ćelije u laboratoriji, i vraćanje ćelija u pacijenta. Novonapravljene T ćelije mogu učiniti imunski sistem previše agresivnim, oslobađajući veliki broj hemikalija zvanih citokini u krv.

Citokini prave zapaljenski odgovor na infekciju ili kancer koji, ako potraje, može takođe da ošteti zdrave ćelije. CAR T ćelijska terapija je povezana i sa znatnim neurološkim komplikacijama. Trenutna studija je koristila RNK umesto DNK da genetski izmeni ćelije kako bi živele ograničeno vreme. T ćelije prepravljene pomoću DNK mogu da žive mnogo duže, stvarajući negativne efekte.

U eksperimentu, pomoću CAR T terapije koju je razvila biofarmaceutska kompanija Cartesian Therapeutics iz Merilenda, bela krvna zrnca su izmenjena da prepoznaju marker zvani BCMA. Taj marker signalizira ćelijama da proizvode antitela. Kod miastenije gravis, ova antitela uništavaju zdravo tkivo koje povezuje nerve i mišice. Ljudi sa ovom bolešću pokazuju znake padanja očnih kapaka, slabost u nogama i rukama, i u najtežim slučajevima imaju teškoće sa disanjem i gutanjem, objašnjava vodeći autor studije Džejms Hauard, profesor neurologije na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu.

Autori su administrirali tri različite doze CAR T terapije da bi utvrdili najjaču dozu koju ljudi mogu da podnesu. Svaka osoba je onda primila šest doza maksimalne doze. Tri do devet meseci daljeg praćenja pokazalo je samo neznatne sporedne efekte maksimalne doze.

Većina blagih naknadnih efekata uključivala je glavobolju, mučninu, povraćanje i groznicu, koji bi se povukli 24 sata nakon poslednje infuzije. Štaviše, autori nisu primetili bilo koje znakove neurotoksiciteta i zapaljensko stanje zvano sindrom oslobađanja citokina – dva teška sporedna efekta uobičajena za tradicionalnu CAR T terapiju.

Ovo malo ispitivanje je predstavljalo samo verifikaciju koncepta – procena sporednih efekata i kliničkih poboljšanja zahtevala bi mnogo veću studiju. Autori su trenutno usred II faze ispitivanja efikasnosti tretmana sa većim brojem učesnika. Hauard kaže da bi, na osnovu podataka koje imaju, moglo biti planova za zvanično ispitivanje radi odobrenja leka.

Ako dodatna ispitivanja pokažu pozitivne rezultate, ljudi sa bolestima drugačijim od kancera, kao oni sa poremećenim imunskih sistemima, mogu imati koristi od redovne CAR T terapije. Jedno pitanje na koje treba odgovoriti jeste koliko često je pacijentima potreban ovaj tretman. Pošto ovaj tip CAR T terapije koristi ćelije koje žive ograničeno vreme, to neće biti samo jedna infuzija.

Hauard kaže da će duža i veća ispitivanja u budućnosti odrediti koliko često neka osoba treba da bude nanovo tretirana. Međutim, kaže on, „ako možemo postići rezultate koji će trajati godinama, to će biti veoma transformativno za individue sa autoimunskim bolestima koje će možda morati da budu tretirane samo jednom godišnje“.

(Telegraf Nauka/Popular Science)