Naučnici u CERN-u pronašli dokaze o izuzetno retkom raspadu subatomske čestice

Fizičari međunarodnog eksperimenta LHCb, koji se realizuje u okviru Velikog hadronskog sudarača (LHC) u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), objavili su da su pronašli dokaze o izuzetno retkom raspadu subatomske čestice, za kojim naučnici tragaju više od četiri decenije.

Reč je o raspadu mezona B^0, kratkoživeće čestice koja sadrži b-kvark, na dva miona, teže čestice slične elektronima, prenosi portal Sci.News.

Preporučujemo

Prema Standardnom modelu fizike čestica, ovaj proces trebalo bi da se dogodi približno jednom na svakih 10 milijardi raspada mezona B^0, zbog čega ga je izuzetno teško registrovati. Istraživači su u radu dostavljenom žurnalu Physical Review X prijavili višak registrovanih događaja u odnosu na očekivanu pozadinu, sa statističkom značajnošću od tri standardne devijacije. Kada se rezultati kombinuju sa ranijim podacima eksperimenta LHCb, statistička značajnost raste na 3,2 standardne devijacije.

Fizičari naglašavaju da rezultat predstavlja dokaz ovog procesa, ali ne i konačno naučno otkriće u smislu statističkog standarda koji se zahteva za potvrdu novog fenomena.

U novim podacima izmerena stopa ovog raspada iznosi približno 1,26 na 10 milijardi raspada, dok Standardni model predviđa vrednost od oko 1,03 na 10 milijardi. Kombinovani rezultat sa ranijim merenjima iznosi 1,14 na 10 milijardi.

Potraga za ovim raspadom počela je 1984. godine, kada je eksperiment CLEO postavio prvo ograničenje njegove verovatnoće.

Naučnici su takođe proučavali srodan proces, raspad težeg mezona B na dva miona, i izmerili verovatnoću od 3,31 na milijardu, u poređenju sa predviđanjem Standardnog modela od 3,66 na milijardu. Kako je navedeno, reč je o najpreciznijem merenju ove vrste do sada.

Istraživači su izmerili i efektivni životni vek mezona B^0_s u ovom procesu, koji iznosi 1,42 pikosekunde, dok kombinovani rezultat sa ranijim podacima iznosi 1,60 pikosekundi.

Fizičari ističu da bi dalja, još preciznija merenja mogla da pomognu u otkrivanju mogućih odstupanja od Standardnog modela i pruže nove informacije o fundamentalnim zakonima prirode.

- Ovaj rezultat pokazuje izuzetne mogućnosti eksperimenta LHCb u proučavanju prirode na njenom najosnovnijem nivou - izjavio je profesor Tim Geršon sa Univerziteta u Voriku.

(Telegraf Nauka/Tanjug)