Vreme čitanja: oko 2 min.
Kokošje perje iz otpada koriste za stvaranje energije: Izvanredna ideja naučnika iz Švajcarske i Singapura
Vreme čitanja: oko 2 min.
Godišnje se spali ko 40 miliona tona perja, što otpušta ugljen-dioksida i sumpor-dioksid
Industrija hrane stvara neverovatne količine otpada i nusproizvoda, a ogroman deo toga dolazi od uzgoja živine. Svake godine spali se oko 40 miliona tona kokošjeg perja, što ne samo sa otpušta velike količine ugljen-dioksida, već stvara i toksične gasove poput sumpor-dioksida, piše ScienceDaily.
Preporučujemo
Zašto je 10 milijardi snežnih kraba umrlo od gladi u Beringovom moru?
Konzumacija crvenog mesa povećava rizik od dijabetesa tipa 2
Istraživači sa ETH Cirih, u Švajcarskoj, i Tehnološkog univerzitata Nanjang (NTU), u Singapuru, otkrili su način da iskoriste to perje. Koristeći jednostavan i ekološki proces, oni izvlače protein keratin iz perja i pretvaraju ga u ultrafina vlakna poznata kao amiloidi. Ova keratinska vlakna koriste se dalje u membrani gorivne ćelije.
Gorivne ćelije generišu elektricitet iz vodonika i kiseonika, pa nema otpuštanja ugljen-dioksida, već samo vreline i vode. One bi, zbog toga, mogle da imaju veliku ulogu kao održiv energetski izvor u budućnosti.
U srcu svake gorivne ćelije nalazi se polupropusna membrana. Ona dozvoljava protonima da prođu kroz nju, ali bloira elektrone, čime ih tera da se kreću kroz unutrašnje kolo od negativno naelektrisanih anoda do pozitivno naelektrisanih katoda, čime proizvode električnu struju.
U konvencionalnim gorivnim ćelijama, ove membrane prave se od veoma toksičnih hemikalija, takozvanih „večnih hemikalija“, koje su skupe i ne raspadaju se u prirodi. Membrana koju su razvili istraživači sa ETH i NTU sadrži uglavnom biološki keratin, koji je kompatibilan sa životnom sredinom i dostupan u velikim količinama – kokošje perje sastoji se 90 odsto od keratina. To znači da su membrane napravljene od njih do tri puta jeftinije od koncencionalnih.
- Posvetio sam dosta godina proučavajući različite načine na koje možemo da koristimo otpad iz industrije hrane za obnovljive energetske sisteme. Naš najnoviji napredak zatvara ciklus: uzimamo materijal koji otpušta ugljen-dioksid i otrovne gasove kada se spali, pa ga koristimo u drugom okruženju. Ne samo da naša nova tehnologija ne zamenjuje toksične materijale, već ih sprečava da otpuste ugljen-dioksid, čime se značajno smanjuje zagađenje – rekao je Rafael Mezenga, profesor hrane i mekih materijala na ETH Cirih.
Ipak, kažu, postoje izazovi pre nego što vodonik postane održiv izvor energije.
- Vodonik je najrasprostranjeniji element u svemiru, samo nažalost ne i na Zemlji – rekao Mezenga.
Kako ga na našoj planeti gotovo nema u čistoj formi, već samo u jedinjenjima, on mora da se proizvodi, što zahteva velike količine energije. Nova membrana i u tome može da pomogne jer može da razdvaja vodu na vodonik i kiseonik.
(Telegraf Nauka/ScienceDaily)
Povezane vesti
Japanski naučnici otkrili bezbedan način skladištenja vodonika
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
