Vreme čitanja: oko 4 min.
Bljeskovima svetlosti otkrili jedan novi svet: Ko su najnoviji dobitnici Nobela i šta su to uradili
Vreme čitanja: oko 4 min.
En Lilije, Pjer Agostini i Ferenc Kraus nagrađeni su zbog eksperimenata kojima su "dali čovečanstvu novi alat za istraživanje sveta elektrona unutar atoma i molekula"
Nobelovu nagradu za fiziku danas je dobilo troje naučnika – En Lilije, Pjer Agostini i Ferenc Kraus.
- Troje laureata nagrađujemo za njihove eksperimente, koji su dali čovečanstvu novi alat za istraživanje sveta elektrona unutar atoma i molekula. Pjer Agostini, Ferenc Kraus i En Lilije demonstrirali su način za kreiranje ekstremno kratkih pulseva svetlosti koji mogu da se koriste za merenje brzih procesa u kojima se elektroni kreću ili menjaju energiju. Veoma brzi događaji stapaju se jedan u drugi kada ih posmatraju ljudi, kao što se film napravljen od slika stapa u kontinuirani pokret – navodi se u objavi Nobelovog komiteta i dodaje:
- Ako želimo da istražimo veoma kratke događaje potrebna nam je specijalna tehnologija. U svetu elektrona, promene se dešavaju u nekoliko delića atosekundi, a atosekunda je toliko kratka da ih u jednoj sekundi ima isto koliko sekundi je proteklo od nastanka svemira do danas. Eksperimenti laureata su proizveli bljeskove svetlosti toliko kratke da se mere u atosekundama, čime su demonstrirali da ovi bljeskovi mogu da se koriste u stvaranju slika procesa unutar atoma i molekula.
BREAKING NEWSThe Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2023 #NobelPrize in Physics to Pierre Agostini, Ferenc Krausz and Anne L’Huillier “for experimental methods that generate attosecond pulses of light for the study of electron dynamics in matter.” pic.twitter.com/6sPjl1FFzv— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 3, 2023
En Lilije je 1987. otkrila, objasnili su, da se mnogo različitih prizvuka svetlosti nastaje kada pošalje infracrveno lasersko svetlo kroz plemenit gas. Svaki prizvuk je svetlosni talas sa određenim brojem ciklusa za svaki ciklus u laserskom svetlu. Izaziva ih lasersko svetlo u interakciji sa atomima u gasu, što daje nekim elektronima dodatnu energiju koja se onda emituje kao svetlost. En Lilije je nastavila da ispituje ovaj fenomen i postavila temelj za dalja otkrića.
- Pjer Agostini je 2001. uspeo u proizvodnji istraživanju serije svetlosnih pulseva od kojih je jedan trajao samo 250 atosekundi. Istovremeno, Ferenc Kraus je radeći na drugom tipu eksperimenata, omogućio da se izoluje jedan bljesak svetla koji je trajao 650 atosekundi. Laureati su tako omogućili istraživanje procesa koji su toliko brzi da je ranije bilo nemoguće pratiti ih – naveo je Nobelov komitet.
Reagovanje laureata
En Lilije sa Univerziteta Lund u Švedskoj peta je žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku. Kada je obaveštena o nagradi, držala je predavanje i odgovorila je tek na treći ili četvrti poziv.
- Poslednjih pola sata mog predavanje je bilo teško… Za mene je predavanje veoma važno. Nagrada mi znači mnogo. To je najprestižnija nagrada na svetu i veoma sam srećna što sam je dobila. To je neverovatno. Nema mnogo žena koje su dobile ovu nagradu, to je čini veoma specijalnom – rekla je ona, a prenosi Physics World.
Agostini je ovih dana u Parizu, pa Nobelov komitet nije uspeo da ga kontaktira pre nego što je vest objavljena.
- Nisu me zvali iz Komiteta, pa možda to i nije istina. Možda me Komitet traži u Kolambusu. Sigurno ima mlađih ljudi koji bi nagradu cenili više nego ja. Dobro je, ali je malo kasno za mene. Ne mislim, doduše, da sam je mnogo ranije zaslužio – rekao je on za AP.
Kraus je, s druge strane, bio oduševljen objavom Komiteta.
- Pokušavam da shvatim sve to od 11 sati. Da li je sve ovo stvarno ili je samo jedan dug san – rekao je on reporterima.
Šta kažu kolege
Dr Amel Zair sa Kraljevskog koledža Londona, koja je sarađivala sa Lilije, za Gardijan je rekla da je oduševljena što je trio dobio Nobelovu nagradu.
- Fizika atosekundi je fascinantno polje istraživanja gde moćna svetlost reaguje sa materijom na svom osnovnom vremenskom nivou, na atosekundama – rekla je ona.
Prof. Džon Marangos sa Imperijalnog koledža Londona rekao je za Gardijan da je ovo prava nagrada pionirima ove vrste fizike.
- Mogućnost koju su razvili omogućila nam je da pratimo najbržu dinamiku elektrona u materiji koja je iza fotofizičkih i fotohemijskih procesa u svim fazama – rekao je on.
Nagrada će laureatima biti dodeljena 10. decembra u Stokholmu. Novčana nagrada je 11 miliona kruna ili 1 milion dolara, što se deli na sve dobitnike.
Kratke biografije laureataEn Lilije rođena je 1958. u Parizu. Doktorirala je 1986. na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u rodnom gradu, a zatim je radila u Francuskoj, Švedskoj i SAD, a od 1995. je na Univerzitetu Lund u Švedskoj. Ferenc Kraus rođen je u Moru, u Mađarskoj, 1962. Diplomirao je teorijsku fiziku 1985, a zatim je od 1988. radio na Univerzitetu tehnologije u Beču, pa od 2004. na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, gde je postao i direktor Instituta za kvantnu optiku Maks Plank. Pjer Agostini je rođen u Tunisu 1941. Doktorirao je 1968. na Univerzitetu Eks-Marselj, a zatim je radio u Francuskoj, Americi i Holandiji. Od 2005. je na Državnom univerzitetu Ohaja.
(Telegraf Nauka/Physics World/)
Povezane vesti
Misterija najjače zabeležene eksplozije u svemiru sve veća
Šta kafa s mlekom može da nas nauči o kvantnoj fizici?
Veliko je zadovoljstvo biti deo razmene sjajnih naučnih ideja: Vladimir Reković o saradnji sa CERN-om
Otkrivena jedna od tajni antimaterije: Naučnici u CERN-u ispitali da li na nju deluje sila gravitacije
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
