Starorimska „brza hrana“ otkrivena u antičkom otpadu na Majorki

Kosti ptica pevačica u jami za otpad iz rimskog doba sugerišu da je obrok bio ukusan.

Ptice pevačice bile su na meniju pre 2.000 godina na rimskom ostrvu Majorka, pokazuju arheološka svedočanstva. Kosti malih drozdova pronađene su u otpadu blizu ruševina antičke prodavnice brze hrane, dajući istraživačima nove informacije o uličnoj hrani u rimskom dobu.

Preporučujemo

„Na osnovu lokalnih kulinarskih tradicija ovde na Majorki – gde se te ptice (Turdus philomelos) i dalje povremeno konzumiraju – možemo reći da njihov ukus više liči na ukus prepelica nego pilećeg mesa“, kažu istraživači sa Mediteranskog instituta za napredne studije.

Nova studija predstavlja detaljnu analizu životinjskih kostiju pronađenih u oblasti antičkog grada Polensa, izgrađenog pošto su Rimljani osvojili Balearska ostrva 123. godine pre nove ere. Polensa je brzo postala aktivna rimska luka i grad proširen da uključuje forum, hramove, groblja i mrežu prodavnica.

Jedna od tih prodavnica je verovatno funkcionisala kao „popina“ – mala radnja gde je lokalno stanovništvo moglo da se okupi i dođe do laganog obroka i vina – pošto su arheolozi pronašli šest velikih amfora na radnoj površini.

U blizini, oko četiri metra duboka jama bila je ispunjena otpadom, uključujući razbijenu keramiku – putem koje je određeno da je jama upotrebljavana između 10. godine pre nove ere i 30. godine nove ere – zajedno sa kostima raznih sisara, riba i ptica.

Istraživači su bili zainteresovani za ulogu malih ptica u ishrani na antičkoj Majorki, pošto su njihove krhke kosti često loše očuvane. U jami je, pak, bilo više kostiju drozdova nego bilo koje druge vrste ptica.

Pažljivim ispitivanjem određenih kostiju otkriven je obrazac: dok je bilo mnogo lobanja i grudnih kostiju tih malih ptica, skoro da nije bilo kostiju udova ili kostiju gornjih prsa, koji se smatraju najmesnatijim delovima ptice.

Odsustvo mesnatih delova ptičjih tela sugeriše da su drozdovi bili naširoko konzumirani, u okviru svakodnevne ishrane i gradske prehrambene ekonomije.

Istorijske arhive pokazuju da su rimski lovci često hvatali ptice pevačice u velikim grupama i onda ih prodavali trgovcima koji su ih pripremali kao hranu. Kosti ukazuju da je prvo uklonjena grudna kost da bi se grudi spljoštile, što bi omogućilo brzu pripremu uz zadržavanje sočnosti.

Slomljena keramika u otpadu može sugerisati da su drozdovi posluživani na tanjirima kao u kućnim uslovima. Međutim, s obzirom na malu veličinu i kontekst ulične hrane, takođe je sasvim moguće da su stavljani na štapiće radi lakše upotrebe.

Pored kostiju drozdova, otkriveno je da su Rimljani jeli domaće kokoške i evropske kuniće u velikim količinama, što ukazuje da su i oni bili na meniju antičke prodavnice brze hrane.

Rimski gradovi su imali dinamičan pristup hrani, pošto su sezonski proizvodi poput drozdova lako integrisani u svakodnevnu ishranu, a ulična hrana je bila fundamentalna komponenta gradskog iskustva.

(Telegraf Nauka/Live Science)