Izgubljeni grad faraona Ehnatona: Arheolozi otkrivaju svet koji je iznenada nestao

Nova arheološka istraživanja u Egiptu pružaju retko viđen uvid u svakodnevni život stanovnika iz vremena vladavine faraona Ehnatona. U blizini Luksora, nedaleko od Kolosa Memnona i Ramzesa, ispod slojeva peska, otkriven je drevni grad So’ud Aten – svojevrsna vremenska kapsula iz 14. veka pre nove ere.

Otkriće ovog grada, koje egiptolozi već nazivaju jednim od najvažnijih u poslednjih sto godina, otkriva trenutak kada je čitava zajednica, u potpunoj tišini, napustila svoj dom. Oružje, alatke, dečje igračke, nakit, pa čak i svakodnevni kuhinjski pribor – ostali su netaknuti, kao da su ljudi samo nakratko izašli i nikada se nisu vratili, piše Greek reporter.

Preporučujemo

Faraon Ehnaton, poznat kao religiozni reformator 18. dinastije, pokušao je da promeni temelj egipatskog društva ukidanjem politeizma. Umesto bogova kao što su Amon, Oziris ili Izida, uveo je isključivo obožavanje Atona, božanskog aspekta Sunca. Taj potez nije bio samo duhovna reforma, već i politički čin. Da bi sproveo promenu, Ehnaton je naredio da se napusti So’ud Aten i da se sagradi potpuno novi grad posvećen Atonu - Ahetaton, današnja Tel el-Amarna.

Arheološki timovi koji su godinama radili na lokalitetu iskopali su ulice, radionice, stambene objekte, pa čak i zgrade za koje se pretpostavlja da su bile rani oblici administrativnih centara, poput gradske većnice ili policijske stanice.

- Grad nudi redak uvid u svakodnevni život običnih ljudi tog doba. Pronašli smo mnoge tuševe unutar kuća. To nam govori da su stanovnici živeli prilično udobno - rekao je Havas.

Izuzetno očuvani predmeti pronađeni u kućama uključuju keramičke posude, zanatski alat, dečje igračke, ukrase, čak i alate za pečenje koji podsećaju na moderne lopatice za picu.

Jedan od najneobičnijih nalaza bila je riba prekrivena zlatom. Arheolozi još uvek ne znaju kako da objasne ovaj predmet. „Niko zapravo ne zna šta znači,“ rekao je Havas, poznati egiptolog.

Predstava faraona Ehnatona u muzeju u Kairu... Foto: Shutterstock/Creativity lover

Takođe je pronađeno oko 500 statua boginje Sekmet, božanstva povezanog sa ratom, ali i sa isceljenjem. Ovaj broj upućuje na snažan verski značaj lokaliteta, iako je u to vreme počeo prelazak ka monoteizmu.

Na zidu jedne radionice pronađen je simbol Sunca, što sugeriše da je prelaz ka novoj religiji već bio u toku. Međutim, stručnjaci napominju da ovaj proces nije bio nagao.

- Znamo da je tokom vladavine Amenhotepa III (Ehnatonovog oca), religija postajala sve više usmerena ka Suncu. Postoje dokazi o Atonu, ali i o drugim božanstvima. Dakle, tada još uvek nije bila reč o monoteizmu – objasnila je Jasmin El Šazli, zamenica direktora Američkog istraživačkog centra u Egiptu.

U skladu sa svojim novim verskim učenjem, Ehnaton je odlučio da potpuno napusti postojeće religijske centre, uključujući Tebu (današnji Luksor), i da osnuje potpuno novi grad — Ahetaton, ili "Uzdizanje Atona". Grad se nalazio oko 320 kilometara južno od današnjeg Kaira, na mestu koje danas nazivamo Tel el-Amarna.

Veruje se da je kraljica Nefertiti, jedna od najpoznatijih figura starog Egipta, igrala ključnu ulogu u ovoj religijskoj reformi, šetajući rame uz rame sa Ehnatonom ulicama novog svetog grada.

Grad je kratko vreme bio administrativni i religijski centar Egipta, ali se promena pokazala kratkotrajnom. Već njihov sin Tutankaton odbacio je Ehnatonove reforme i uzeo ime Tutankamon, po kojem je mnogo poznatiji.

Ehnatonova vizija bila je suviše radikalna da bi se održala. Njegova vera u jednog boga bila je u potpunoj suprotnosti sa višemilenijumskom tradicijom Egipta. Nakon njegove smrti, nova vlast je ne samo napustila Ahetaton, već je i svesno radila na brisanju sećanja na Ehnatona. Njegova imena su uklonjena sa spomenika, a hramovi posvećeni Atonu – uništeni.

Grad So’ud Aten, koji je služio kao zaboravljeni svedok te tranzicije, ostao je netaknut sve do naših dana. Danas nam kroz pesak i kamen šapuće priče o zanatlijama, porodicama i deci koji su u trenu morali da ostave svoje živote i prate volju božanskog vladara. Ovo arheološko nalazište ne samo da produbljuje razumevanje jedne od najdramatičnijih epoha u egipatskoj istoriji, već i podseća na to koliko su ljudi, ma koliko daleko u prošlosti, bili nalik nama – stvarali, živeli, voleli i sanjali.

(Telegraf Nauka / Greek reporter)