Isplivale jezive tajne pakla na zemlji: Naučnici otkrili posmrtne ostatke dece iz "Malog Aušvica"

U Poljskoj su otkriveni posmrtni ostaci četvoro dece koja su bila zatvorenici nacističkog koncentracionog logora za decu poznatog pod zlokobnim nadimkom "Mali Aušvic". Ovo jezivo otkriće dogodilo se u gradu Lođu, a istraživanja su sproveli stručnjaci iz Instituta za nacionalno sećanje (IPN), poljske državne institucije zadužene za ispitivanje ratnih zločina iz Drugog svetskog rata.

Prema nalazima istražitelja, među žrtvama je i dvanaestogodišnja Tereza Jakubovska, koju je do smrti pretukla Sidonija Bajer, upravnica ženskog odeljenja logora.

Preporučujemo

Sidonija Bajer, poznata pod nadimkom "Frau Doktor" zbog svoje funkcije medicinskog nadzornika, ostala je upamćena po svom sadističkom i surovom postupanju prema deci.

Jedna od preživelih izjavila je:

"Uživala je da bolesnu decu vuče napolje, baca u sneg i poliva hladnom vodom. Naređivala je da ih bičuju, udaraju, šutiraju i uskraćuju im obroke."

Bajer je čak osnovala posebni kazneni blok za decu koja su mokrila u krevet. Tamo ih je tukla štapom pod izgovorom da proverava njihovo zdravlje.

Logor "Kinder-KZ Litzmannstadt" (Dečji koncentracioni logor Licmanštat) zatvoren je 1945. godine kada su stražari pobegli pred nadiranjem Crvene armije.

Sidonija Bajer uhapšena je i osuđena na smrtnu kaznu od strane poljskog suda zbog ubistava Tereze Jakubovske i još jedne devojčice, Ursule Kačmarek.

Tokom suđenja bivšoj upravnici logora, Eugeniji Pol, sedamdesetih godina prošlog veka, svedoci su opisali Terezu kao "vrlo mršavu", "krhku", u pocepanim i istrošenim odećama, koja je često kažnjavana zbog krađe hleba od drugih zatvorenika.

Zofija Šope, bivša zatvorenica, izjavila je:

"Stajali smo u redu i morali smo da gledamo. Tukli su je na stolici, a kad bi se onesvestila, polivali su je vodom. Jedna devojčica je morala da joj drži ruke, druga noge. Svi smo morali da gledamo."

Odvedena u logorsku ambulantu, Tereza je izbačena naga u sneg, gde je Sidonija Bajer nastavila da tuče.

Preživela Emila Mocek je tokom suđenja izjavila:

"Ležala je na zemlji, a oni su je tukli bičem dok nije pala u nesvest. Potom su doneli dva bokala vode i polili je. Ostavili su je tako – na zimi."

Svedok Jan Voščik dodao je:

"Bila je prekrivena ledenim kristalima, krv joj je tekla iz usta, nosa i ušiju. Lice joj je bilo ukočeno u grimasi bola."

Preostale tri identifikovane žrtve čiji su ostaci pronađeni su Stanislav Kurek, Janos Duka i Leon Marčava, svi uzrasta između 14 i 15 godina. Umrli su u muškom delu logora, usled bolesti i iscrpljenosti.

Logor je osnovan 11. decembra 1942. godine, na osnovu naredbe šefa SS-a Hajnriha Himlera. Bio je jedini logor u Evropi koji je isključivo bio namenjen deci. Ubrzo je postao poznat kao "Mali Aušvic" zbog visoke stope smrtnosti i brutalnosti stražara.

Deca su bila izolovana od ostatka geta, u kojem su boravili odrasli, visokom drvenom ogradom koju su podigli Jevreji primorani na rad.

Kroz analizu logorske dokumentacije i evidencije sahrana, Institut za nacionalno sećanje (IPN) uspeo je da locira posmrtne ostatke dece na katoličkom groblju u Lođu.

Na društvenim mrežama, IPN je objavio:

"Cilj istraživanja bio je pronalaženje ostataka dece – žrtava nemačkog logora u ulici Pržemislova u Lođu. Radovi su obavljeni između 31. marta i 2. aprila 2025. godine. Ostatci maloletnika pronađeni su na četiri lokacije."

Posmrtni ostaci će sada biti podvrgnuti antropološkoj i genetskoj identifikaciji.

(Telegraf.rs/Daily mail)