Arheolozi u Italiji pronašli jevrejsko ritualno kupatilo staro 1.600 godina – najstarije u Evropi

Otkriveno u Ostiji, mikve je iz kasnog četvrtog ili ranog petog veka. Istraživači kažu da je to najstarije otkriće te vrste van Bliskog istoka.

Manje od 25 kilometara od Rima, Ostija je nekada bila vrlo aktivna kosmopolitska morska luka na ušću reke Tibar, gde su se mešale mnoge mediteranske kulture.

Preporučujemo

Međutim, uprkos značaju u rimskoj istoriji, moderna arheologija je dugo zapostavljala neke delove Ostije, za razliku od, recimo, antičkog grada Pompeje, oko 200 kilometara južno niz obalu Italije.

Stoga, kad su arheolozi sa Katanijskog univerziteta prošlog leta došli u Ostiju, njihova očekivanja nisu bila velika. Mislili su da će pronaći neka skladišta ili rečnu luku.

Umesto toga su otkrili najstarije mikve, ili jevrejsko ritualno kupatilo, u Evropi. Glavni rabin u Rimu kaže da takvo antičko mikve nije nikad pronađeno izvan Bliskog istoka.

Prilikom javnog predstavljanja otkrića, italijanski ministar kulture izjavio je da pronalazak povećava istorijsko znanje o Ostiji kao istinskoj raskrsnici koegzistencije i razmene između kultura.

Arheolozi su pronašli mikve, staro oko 1.600 godina, u velikoj i bogatoj porodičnoj rezidenciji u centalnoj oblasti Ostije. Podzemni pravougaoni bazen je ispunjavan podzemnom vodom i bio je prekriven crnim i belim pločicama. Povezan sa cirkularnim bunarom, bio je dovoljno dubok da prosečno veliki odrasli čovek može da bude potpuno potopljen.

Neki arheolozi, pak, upozoravaju da ovu lokaciju ne treba nazivati „mikve“ dok ne bude još dokaza – razne vrste bazena su postojale u antičkom Rimu, uključujući one za hrišćanska krštenja.

Drugi smatraju da dokaz postoji pošto je otkrivena uljana lampa ukrašena slikama menore i lulava (palminog lista korišćenog tokom jevrejskog praznika Sukot) na dnu bazena.

Ostija, gde je nekad živelo oko 100.000 stanovnika, ima bogatu jevrejsku istoriju, uključujući jednu od najranijih poznatih sinagoga u zapadnoj Evropi i nadgrobni spomenik iz prvog veka, jedan od najstarijih poznatih jevrejskih natpisa pronađenih u Italiji.

Ova otkrića pokazuju da je Ostija predstavljala spoj različitih kultura koji je trajao do petog veka, kad se kvalitet luke pokvario i skoro svi stanovnici napustili grad.

Njihova zaostavština, pak, i dalje živi – ne samo u arheologiji. Danas je italijansko jevrejsko prezime Di Porto povezano sa ljudima koji su došli iz luke Ostija.

Lokacija još nije otvorena za turiste i iskopavanja će se nastaviti ovog leta. Očekuje se dolazak velikog broja Jevreja koji žele da vide mikve. U ovom trenutku, Rim ima izuzetnu arheološku baštinu jevrejske istorije.

(Telegraf Nauka/Smithsonian)