Neverovatno otkriće arheologa: Kolekcija alata od kostiju starija je MILION GODINA od svih dosad pronađenih

U severnoj Tanzaniji arheolozi su otkrili kolekciju alata od kostiju koje su ljudski preci napravili pre oko 1,5 miliona godina. Ova kolekcija alata starija je čak milion godina od svih dosad pronađenih alata od kostiju, piše CNN.

Istraživači jesu ranije pronalazili stariji alat, ali od kamena. Najstariji je star 3,3 miliona godina. Ali najstariji dosad poznati alat od kostiju napravljen je Evropi pre između 250.000 i 500.000 godina.

Preporučujemo

Na 27 fragmenata od kostiju udova, uglavnom nilskih konja i slonova, otkriveni su tragovi oblikovanja i oštrenja, najverovatnije pomoću kamena. Neke od kostiju dugačke su 38 centimetara.

Alat od kostiju, za koji se čini da je pravljen sistematski jer svi komadi liče jedan na drugi, pronađen je u Olduvajskom klancu, koji se često naziva i kolevkom čovečanstva. Tu su ranije pronađeni i prvi kameni alati koje su pravili hominini, prvi ljudski preci koji su hodali uspravno.

Foto: Angeliki Theodoropoulou/CSIC via AP/TANJUG

Kosti slonova i nilskih konja

Nova otkrića, predstavljena u žurnalu Nature, sugerišu da su drevni ljudski rođaci koristili istu tehniku kojom su pravili kamene alate na kosti velikih sisara. Istraživači smatraju da je ovo oruđe dokaz da su hominini dugo bili sposobni za apstraktno mišljenje, kao i da su mogli da razmišljaju kritički identifikujući obrasce i praveći veze.

- Ova ekspanzija tehnološkog potencijala pokazuje napredak u kognitivnim sposobnostima i mentalnim strukturama ovih hominina, koji su znali kako da uključe tehnološke inovacije primenjujući znanje obrade kamena na manipulaciju ostataka kostiju – rekao je u saopštenju dr Ignjasio de la Tore, naučnik Instituta za istoriju Španskog nacionalnog istraživačkog saveta i kodirektor Arheološkog projekta Olduvijalski klanac.

Olduvijalski klanac u istočnoj Africi smatra se kolevkom čovečanstva i „cenjen je zbog nemerljivog doprinosa razumevanju rane ljudske evolucije“, rekao je Džekson Ndžau, profesor na Univerzitetu Indijane.

Foto: Angeliki Theodoropoulou/CSIC via AP/TANJUG

- Kao čovek rođen u Tanzaniji, od srednjoškolskih dana sam fasciniran revolucionarnim otkrićima u Olduvijalskom klancu. Važan rad poznatih arheologa Luisa i Meri Liki, koji su otkrili najranije ljudske fosile i prve kamene alate, inspirisao je me je i pokretao je moje snove da nastavim njihovim putem – rekao je on.

Na tom prostoru hominini su živeli od pre 2 miliona do pre 20.000 godina i tu su pronađeni ostaci Homo habilisa, Homo erectusa i praistorijskog Homo sapiensa, dodao je. Arheološki ostaci ukazuju na kulturno napredovanje i evoluciju proizvodnje alata.

Udaranje kamen o kamen

Drevni ljudi su pre 2,7 i 1,5 miliona godina koristili alate napravljene udaranjem jednog kamena o drugi i oni su imali najosnovniji oblik. Ručne sekire pojavile su se pre oko 1,7 miliona godina i korišćene su do pre 150.000 godina.

Foto: Angeliki Theodoropoulou/CSIC via AP/TANJUG

Alat od kostiju u Olduvijalskom klancu prvo je primećen 2018. Najveće alatke napravljene su od kosti slona, dugih od 22 do 38 centimetara i širokih od 8 do 15 centimetara. Alati od kostiju nilskih konja bili su nešto manji, dugi od 18 do 30 i široki od 6 do 8 centimetara.

Dosada otkriveni alat od kostiju pronalažen je na izolovanim mestima u Evropi i Aziji, ali 27 kostiju otkrivenih u klancu ukazuju na masovnu proizvodnju, navode autori studije. Alat od kostiju star oko 400.000 godina iz Evrope bio je rafinisan, dok su alati iz Olduvijalskog klanca veći i grublji.

Foto: Angeliki Theodoropoulou/CSIC via AP/TANJUG

Nema još dokaza o tome kako su korišćeni, ali naučnici veruju da su ih hominini koristili da iseku leševe životinja za hranu i za pravljenje novog alata.

Još ne znaju koji ljudski preci ili rođaci su pravili ovaj alat, jer kraj njih nisu pronađeni ostaci tela. Ranija istraživanja govore da su u regionu živeli Homo erectus i Paranthropus boisei.

(Telegraf Nauka/CNN)