Onaj ko dešifruje ovaj misteriozni zapis dobiće nagradu od milion dolara!

Velika misterija okružuje manuskript koji se nalazi u dolini Inda, a onaj ko je reši može lepo da zaradi, piše CNN.

"Riba ispod krova. Figura čoveka bez glave. Niz linija koje liče na baštensku grabulju."

Preporučujemo

Ovi simboli deo su potpuno neodgonetnutog pisma napredne drevne civilizacije stare hiljadama godina. Oni i dalje ostaju enigma koja je izazvala žestoke rasprave, pretnje smrću istraživačima i novčane nagrade za onoga ko uspe da ih dešifruje.

Poslednja takva nagrada ponuđena je prošlog meseca od strane glavnog ministra jedne indijske države: milion dolara za svakoga ko može da dešifruje pismo civilizacije doline Inda, koja se prostirala preko današnjeg Pakistana i severne Indije.

„Jedno zaista važno pitanje o praistoriji Južne Azije moglo bi potencijalno biti rešeno ako uspemo potpuno da dešifrujemo ovo pismo“, rekao je Rađeš P. N. Rao, profesor računarstva na Univerzitetu Vašington, koji na ovom problemu radi više od decenije.

Ako bi bilo dešifrovano, pismo bi moglo pružiti uvid u civilizaciju bronzanog doba za koju se veruje da je bila ravnopravna sa starim Egiptom i Mesopotamijom. Neki smatraju da je ova ogromna teritorija imala milione stanovnika, sa gradovima koji su imali napredno urbano planiranje, standardizovane mere i težine i široke trgovačke rute.

Možda još važnije, moglo bi pomoći u odgovaranju na suštinska pitanja o tome ko su bili ljudi iz doline Inda i ko su njihovi potomci – što je politički osjetljiva tema koja se tiče spornih korena moderne Indije i njenih autohtonih naroda.

„Ko god uspe da preuzme zaslugu za ovu civilizaciju moći će da tvrdi da su upravo oni imali prvo urbano planiranje, neverovatan trgovinski sistem i da su plovili morima kako bi trgovali na globalnom nivou“, rekao je Rao.

„Velika je stvar ako možete reći: 'To su bili naši ljudi koji su to radili.'“

Zašto je pismo tako teško dešifrovati?

Iako pismo ostaje nerešeno još od prvih otkrića 1875. godine, nešto malo o kulturi doline Inda ipak znamo – zahvaljujući arheološkim iskopavanjima velikih gradova poput Mohendžo Dara, koji se nalazi u današnjoj pakistanskoj provinciji Sind, oko 510 kilometara severoistočno od Karačija.

Ovi gradovi su bili projektovani u mrežnom sistemu, poput Njujorka ili Barselone, i imali su sisteme za odvodnjavanje i upravljanje vodom – osobine koje su u to vreme bile „neuporedive u istoriji“, navodi se u jednoj naučnoj studiji.

Tokom drugog i trećeg milenijuma pre nove ere, trgovci iz doline Inda trgovali su sa ljudima širom Persijskog zaliva i Bliskog istoka, prevozeći bakarne ingote, bisere, začine i slonovaču. Pravili su zlatni i srebrni nakit i gradili udaljena naselja i kolonije.

Oko 1800. godine pre nove ere – više od 1.000 godina pre nego što je osnovan drevni Rim – ova civilizacija je propala, a ljudi su se preselili u manja sela. Neki smatraju da je glavni uzrok bila klimatska promena, sa dokazima o dugim sušama, promenama temperature i nepredvidivim padavinama koje su mogle oštetiti poljoprivredu u poslednjim vekovima civilizacije.

Međutim, ono što znamo o civilizaciji doline Inda ograničeno je u poređenju sa obiljem informacija dostupnih o njenim savremenicima, poput drevnog Egipta, Mesopotamije i Maja. To je uglavnom zbog toga što njihovo pismo još nije dešifrovano – iako je pronađeno na artefaktima poput keramike i kamenih pečata.

Postoji nekoliko razloga zašto je ovo pismo tako teško razbiti. Prvo, nema mnogo artefakata za analizu – arheolozi su pronašli samo oko 4.000 natpisa, u poređenju sa procenjenih 5 miliona reči dostupnih u drevnom egipatskom pismu, uključujući hijeroglife i druge varijante.

Mnogi od tih natpisa su veoma mali, često na kamenim pečatima koji su veličine jednog kvadratnog inča – što znači da su sekvence simbola veoma kratke, najčešće sadrže samo četiri ili pet znakova.

Ključno je i to što još nije pronađen dvojezični artefakt koji sadrži i pismo doline Inda i njegov prevod na neki drugi jezik, poput Kamenja iz Rozete, koji je omogućio dešifrovanje staroegipatskog pisma pomoću starogrčkog. Takođe, nemamo poznata imena vladara civilizacije doline Inda koja bi pomogla u razbijanju pisma – dok su, recimo, imena Kleopatre i Ptolemeja pomogla u dešifrovanju staroegipatskog jezika.

Kontroverzne teorije

Za neke ljude, rešavanje ovog pisma nije samo akademska studija – već pitanje identiteta i istorijskog nasleđa.

Dve glavne grupe pokušavaju da prisvoje civilizaciju doline Inda. Jedna grupa tvrdi da pismo ima veze sa indoevropskim jezicima poput starog sanskrita, iz kojeg su proizašli mnogi današnji jezici severne Indije.

Većina naučnika smatra da su arijevski migranti iz Centralne Azije doneli indoevropske jezike u Indiju. Ali ova grupa tvrdi suprotno – da su sanskrit i srodni jezici potekli iz doline Inda i proširili se ka Evropi, kaže Rao.

Druga grupa veruje da je pismo povezano sa dravidskom porodicom jezika, koja se danas govori uglavnom u južnoj Indiji – što bi sugerisalo da su dravidski jezici postojali na tom prostoru pre dolaska Arijevaca sa severa.

Kako pokušavaju da ga dešifruju?

Uprkos tenzijama, ovo pismo je dugo fasciniralo istraživače i amatere, a neki su posvetili čitave karijere rešavanju ovog problema.

Neki naučnici pokušavaju da pronađu značenje iza određenih znakova. Na primer, u mnogim dravidskim jezicima reči za „riba“ i „zvezda“ zvuče slično, a u drugim drevnim pismima zvezde su često predstavljale božanstva – pa bi simboli koji izgledaju kao ribe mogli predstavljati bogove.

Drugi istraživači koriste računarske modele kako bi analizirali obrasce u pismu. Oni uklanjaju određene znakove i omogućavaju računarima da predvide šta nedostaje, čime se otkrivaju pravila i struktura pisma.

Nagrada od milion dolara privukla je mnoštvo amatera koji žele da pokušaju da reše misteriju.

„Pre dobijanja nagrade dobijao sam jedan ili dva mejla nedeljno. Sada, nakon što je nagrada objavljena, dobijam ih svakodnevno“, kaže Rao.

I dok su potrebni ogromni međunarodni napori, masovno finansiranje i čak politički pregovori kako bi se nastavila iskopavanja, istraživači ne gube nadu.

„Ako dešifrujemo pismo, otvoriće se prozor u živote i ideologiju naroda doline Inda“, kaže Jadav. „To će nam reći mnogo o našim precima – šta su mislili, na šta su se fokusirali?“

(Telegraf Nauka/CNN)