Antički lek od gline možda ima potencijal da popravi zdravlje modernog probavnog sistema

Naučnici su otkrili da bi antička medicinska glina poznata kao lemnoska zemlja (LE) mogla dati nove ideje kako sačuvati današnje zdravlje creva.

Naučnici takođe misle da je LE verovatno bila prototip moderne medicinske tablete u prvom milenijumu pre nove ere, pošto je bila oblikovana u malu pločicu, sa žigom, a unosila se sa tečnošću kao što je vino.

Preporučujemo

Istraživači sa Glazgovskog univerziteta, Stratklajdskog univerziteta i Kritskog tehničkog univerziteta ukazuju na mogućnost da su njena lekovita svojstva bila rezultat smišljene kombinacije određenih glina i nekih gljivica. Studija sugeriše da takva kombinacija može proizvesti jedinjenja koja pozitivno utiču na crevne bakterije, doprinoseći ravnoteži crevnog mikrobioma – bitnog faktora u celokupnom zdravlju.

Tačan recept za pripremu LE ostaje nejasan i možda je menjan tokom vremena, kažu istraživači. Podaci pokazuju potencijalni mehanizam kako gljivica sa glinom mogu biti značajno sredstvo za modifikaciju mikrobioma radi sprečavanja razvoja zapaljenjskih bolesti i možda ograničavanja crevnih infekcija. Stoga ukazuju na puteve daljeg razvoja potencijala antičke LE u kontekstu 21. veka.

Više od 2.500 godina je lemnoska zemlja cenjena kao lek protiv otrova i, u postsrednjovekovnom dobu, čak protiv kuge.

„Naše istraživanje je počelo pre više godina na ostrvu Lemnos na severu Egejskog mora u Grčkoj. Ispitujući uzorke LE iz perioda 16-18. veka, otkrili smo da sadrže određene tipove gljivica koji nisu prisutni u prirodnoj lemnoskoj glini“, kažu autori studije.

„Zbog toga smo se zapitali da li su bile deo prvobitnog recepta. Antički tekstovi govore o ‘blagoslovenom’ ritualu koji uključuje pšenicu i ječam, što sugeriše da su ta zrna – često inficirana gljivicama prilikom skladištenja – možda bila namerno dodata“.

Nakon ispitivanja uzoraka LE sa Bazelskog univerziteta, istraživači su proizveli sopstvene gljivice i gline u kontrolisanom okruženju radi stvaranja bioaktivnih jedinjenja.

„Naša rekonfigurisana lemnoska zemlja 21. veka pokazuje da ovaj antički lek ima potencijal da doprinese dobrom zdravlju creva kod današnjih ljudi“, rekao je profesor imunologije Sajmon Miling.

Testiranje je pokazalo da kombinacija smektitske gline i gljivice ima široka antibakterijska svojstva i pozitivne efekte na crevni mikrobiom.

Poznato je da gline koje sadrže gvožđe i titanijum imaju interakciju sa mikroorganizmima (bakterijama), ali uloga minerala, koji su glavni sastojci glina, ranije nije smatrana značajnom.

S obzirom na znatnu antibakterijsku aktivnost, bilo je važno utvrditi bioaktivne sastojke. Metabolomička analiza putem ciljane likvidne hromatografije i masene spektrometrije (LC-MS) otkrila je mnoštvo bioaktivnih jedinjenja, nekih uobičajenih za mnoge gline, nekih specifičnih za smektit.

Dalje testiranje na miševima u laboratoriji pokazalo je da konzumiranje kombinacije smektitske gline i gljivice ima pozitivne efekte na probavni mikrobiom miševa.

Izgleda da smektitska glina ima značajnu ulogu u podsticanju aktivnog sastojka. S obzirom na nedavni razvoj „omičkih“ tehnologija i analitičkih pristupa na „licu mesta“, stičemo sve veći uvid i uverenost kako sastav i funkcija crevnog mikrobioma mogu biti izmenjeni u cilju poboljšanja zdravlja, dovodeći do inovacija u zdravstvenoj nezi i razvoju terapija i omogućavajući kontrolisanje bolesti, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Phys.org)