Imao je tamnu kožu, plave oči i poreklo s Balkana: Tajne dečaka s juga Italije koji je živeo pre 17.000 godina

Foto: Mauro Calattini; Higgins, O.A., Modi, A., Cannariato, C. et al. Life history and ancestry of the late Upper Palaeolithic infant from Grotta delle Mura, Italy. Nat Commun 15, 8248 (2024). https://doi.org/10.1038/s41467-024-51150-x

Na jugu Italije, na nalazištu Grota dele Mura, krajem devedesetih godina otkriven je dobro očuvani skelet dečaka starog oko 16 meseci. Ovaj mališan živeo je pre oko 17.000 godina, imao je tamnu kožu, plave oči i kovrdžavu kosu, a imao je i poreklo sa Balkana, pokazalo je najnovije istraživanje.

Tim naučnika sa Univerziteta u Firenci, Univerziteta u Bolonji i Univerziteta u Sijeni otkrio je iznenađujuće detalje o životu dečaka – rekonstruisali su sa velikom preciznošću razvojne i biološke karakteristike deteta, a rezultati su objavljeni u žurnalu Nature Communications, saopštio je Univerzitet u Sijeni.

Preporučujemo

Multidisciplinarni pristup i najmodernije analize kombinovane su sa tradicionalnim antropološkim istraživanjima, paleogenomikom, zubnom paleoistorijom, geohemijskim analizama i datiranjem pomoću radioaktivnog ugljenika.

- Integracija ovih podataka omogućila nam da rekonstruišemo detaljnu biološku istoriju deteta, njegov rani razvoj i moguće uzroke smrti. Ova studija nas je dovela i do rekonstrukcije najstarijeg genoma u Italiji, što nam je otkrilo značajne promene u populaciji južne italije na kraju Poslednjeg glacijalnog maksimuma, sa dolaskom grupa sa Balkana koje su kolonizovale Italiju sa severoistoka i onda nastavili ka najjužnijim oblastima poluostrva – naveo je u saopštenju David Karameli, profesor antropologije na Univerzitetu u Firenci.

Dečak je genetski bio povezan sa zapadnim lovcima-skupljačima, tj. takozvanom grupom Vilabruna (nazvanoj po pećini u Italiji), koja se najverovatnije raširila sa Balkana ka zapadnoj Evropi. Ovo je prvi put da je sa sigurnošću pokazano da je ova populacija pre oko 17.000 godina, pre nego što se ledeno doba završilo, stigli u Italiju.

- Naš rad je ključan za razumevanje ranih faza života u kasnom paleolitu. Ova pionirska studija, koja kombinuje različite tehnike analize skeletnih ostatak, pružaju pogled bez presedana na odrastanje i uslove za život deteta koje je živelo u ključnom periodu za naseljavanje Apeninskog poluostrva, a daje nam podatke i o majci, kao i grupama lovaca-skupljača iz tog vremena. Naše istraživanje predstavlja značajan napredak i demonstrira značaj interdisciplinarnog pristupa u produbljivanju znanja o praistorijskom stanovništvu – rekao je u saopštenju Stefano Benazi, profesor fizičke antropologije na Univerzitetu u Bolonji.

Antropološke analize koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Sijeni pružile su osnovu za bolje razumevanje razvoja deteta.

- Kombinacija različitih metodologija omogućila nam je rekonstrukciju života i smrti ovog deteta sa neverovatnom preciznošću – rekao je Stefano Riči sa Univerziteta u Sijeni.

Genetske analize, koje je sproveo tim sa Univerziteta u Firenci, imao je ključnu ulogu u rekonstrukciji biološkog profila deteta. Korišćenje nekoliko miligrama praha kostiju iz lobanje omogućilo je rekonstrukciju skoro potpunog genoma.

- Geni sugerišu da je dete, dečak, imao plave oči, tamnu kožu i tamnu kovrdžavu kosu, što je mešavina karakteristika uobičajenih u populaciji centralne i jugozapadne Evrope tog vremena. Osim toga, genetske analize pokazuju srodnost roditelja deteta, verovatno su bili rođaci prvog kolena, što je fenomen redak za paleolit, ali čest u neolitu – objasnila je u saopštenju dr Alesandra Modi sa Univerziteta u Firenci.

(Telegraf Nauka/UniSi.it)