Misteriozni disk iz vremena drevne minojske civilizacije i dalje zbunjuje naučnike

Foto: RukiMedia / Shutterstock.com

Festski disk, otkriven 1908. godine na Kritu, ostaje jedan od najintrigantnijih artefakata drevne minojske civilizacije. Disk, napravljen od pečene gline, prečnika oko 15 centimetara, ukrašen je sa dve spirale simbola, po jedna na svakoj strani. Ovi simboli, njih 241, grupisani su u 45 jedinstvenih znakova koji do danas nisu dešifrovani. Šta ovaj artefakt krije i koje poruke nosi, ostaje misterija koja fascinira arheologe i istoričare širom sveta, piše Live Science.

Festski disk potiče iz minojske civilizacije, koja je nastanjivala Krit i okolna ostrva u istočnom Sredozemnom moru između 3100. i 1150. godine pre nove ere. Ova civilizacija je poznata po svojoj izuzetnoj umetnosti i arhitekturi, koja je, kako mnogi stručnjaci veruju, značajno uticala na mikensku civilizaciju na grčkom kopnu. Njeni velelepni ostaci iskopani su krajem 19. veka, a Minojci su dobili ime po mitskom kralju Minosu iz grčkih legendi. Prema legendi, kralj Minos je držao Minotaura, strašnu zver, zarobljenog u lavirintu ispod svoje palate u Knososu, sve dok atinski junak Tezej nije ubio čudovište.

Preporučujemo

Međutim, Festski disk je pronađen u drugoj minojskoj palati, u ruševinama Festosa, na južnoj obali Krita. Ovaj artefakt izazvao je veliko interesovanje zbog svoje složene strukture i neobičnih simbola, koji se ne mogu povezati ni sa jednim poznatim jezikom ili pismom iz tog perioda.

Na disku je prikazano 45 različitih simbola, koji se pojavljuju ukupno 241 put. Neki od simbola jasno prikazuju ljude, dok drugi predstavljaju životinje, biljke, oružje, alatke i druge predmete iz svakodnevnog života. Simboli su grupisani u ono što se čini kao reči, odvojene vertikalnim crtama. Međutim, iako mnogi stručnjaci veruju da su ovi simboli deo nekog pisanog jezika, način na koji su funkcionisali ili zvučali ostaje nepoznat.

Foto: Shutterstock/Timofeev Vladimir

Zanimljivo je da su rani istraživači verovali da simboli predstavljaju ranu formu grčkog jezika i da opisuju žrtvovanje životinja u hramu. Međutim, kako je interesovanje za disk raslo, pojavile su se i druge teorije. Jedna teorija iz 2004. sugerisala je da disk sadrži pismo o sporu oko zemlje, napisano na luvijskom jeziku, drevnom jeziku koji se govorio na prostoru današnje Turske. Drugi naučnici predlagali su da je disk napisan na hetitskom jeziku ili čak na egipatskom jeziku. Postoji i tumačenje da je disk zapravo molitva boginji ili pogrebna himna, ali napisana na potpuno nepoznatom jeziku.

Iako je disk pronađen pre više od jednog veka, njegova autentičnost je često bila dovođena u pitanje. Neki naučnici su sumnjali da je u pitanju falsifikat, s obzirom na njegov neobičan oblik i simbole koji se ne pojavljuju na drugim artefaktima iz minojske civilizacije. Međutim, danas se uglavnom prihvata da je Festski disk autentičan. Ipak, neki istraživači i dalje izražavaju sumnje, jer je ovaj artefakt jedinstven i ne postoje slični primerci iz istog perioda.

Jedan od razloga zašto je ovaj artefakt toliko intrigantan je činjenica da, uprkos brojnim pokušajima, nijedno tumačenje njegovih simbola nije univerzalno prihvaćeno. Istraživači iz različitih oblasti, od lingvistike do arheologije, pokušavali su da otkriju njegovu svrhu i značenje. Neki čak sugerišu da je disk možda religijskog karaktera, dok drugi veruju da je mogao biti diplomatski ili administrativni dokument.

Bez obzira na brojne teorije, jedno je sigurno Festski disk i dalje ostaje jedno od najfascinantnijih i najzagonetnijih arheoloških otkrića. Možda će buduća istraživanja baciti više svetla na ovaj artefakt, ali za sada, njegova tajna ostaje skrivena.

(Telegraf Nauka / Live Science)