Starorimska čašica otkrivena u angosaksonskoj grobnici iz 6. veka u Engleskoj sadržala je svinjsku masnoću

Tokom arheoloških iskopavanja u selu Skrembi u okrugu Linkolnšir 2018. godine, pronađena je emajlirana posuda od bakarne legure u grobu žene iz 6. veka.

Iskopavanja je izvodio Šefildski univerzitet u okviru studije o groblju u Skrembiju iz perioda Velike seobe naroda. Groblje sadrži 49 grobnica iz vremena između 480. i 540.

Preporučujemo

Arheolozi su iskopali šarenu čašicu staru 1.800 godina nakon pronalaska groba devojke iz 6. veka. Takođe su pronašli samo dva okrugla broša i par narukvica. Pozicija čašice, čitave i pored ženine glave, ukazuje na poseban značaj.

Ovaj retki artefakt je jedinstven zbog svoje starosti, rimskog porekla i uključenosti u anglosaksonski pogrebni kontekst.

Čašica je visoka 5,7 centimetara i mogla je sadržati otprilike 280 mililitara tečnosti. Utisnuti motivi polumeseca i oblici srca na površini ispunjeni su crvenim, akvamarinskim i plavo-purpurnim emajlom.

Utvrđeno je da je napravljena tehnikom livenja zvanom „izgubljeni vosak“, što predstavlja rimsko majstorstvo. Stil i materijali čašice sugerišu da je možda uvezena u Englesku iz Francuske sredinom 3. veka, tokom rimskog perioda Britanije.

Postavljena pored glave pokojnice, čašica je bila čitava i potpuno upotrebljiva u vreme sahrane. To je razlikuje od drugih rimskih artefakata koji su često izmenjeni i pronađeni u anglosaksonskim kontekstima. Istraživači veruju da to ukazuje na moguću ceremonijalnu ili ritualnu ulogu prilikom sahrane.

Najzanimljiviji nalaz dala je analiza tragova u unutrašnjosti pehara. Nezagrejani i sirovi ostaci svinjske masnoće pronađeni su u lipidnim tragovima, što ukazuje na nekulinarske upotrebe. Masnoća je možda imala medicinsku ili ceremonijalnu funkciju, što je u skladu sa vizantijskim tekstovima iz 6. veka koji govore o upotrebi svinjske masnoće za tretiranje infekcija.

Uključivanje čašice u pogreb ukazuje da je možda upotrebljena kao statusni ili spiritualni simbol. Možda je predstavljala snagu ili kontinuitet sa rimskom prošlošću pošto su anglosaksonski konteksti često povezivali rimske materijale sa misticizmom.

Istraživači ispituju dve glavne teorije o prisustvu čašice u datom kontekstu. Možda je preuzeta iz neke ranije rimske grobnice, kaže prva teorija, što potvrđuju druga arheološka otkrića.

Kao neka vrsta relikvije ili porodičnog nasleđa, sugeriše druga, manje popularna teorija, čašica je možda pažljivo čuvana generacijama.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)