Saznanja o prošlosti južnoafričke populacije na osnovu 10.000 godina stare DNK

Drevna DNK je dala spektakularne uvide u prošlost ljudi, naročito u Evropi i Aziji, gde su naučnici rekonstruisali genome hiljada ljudi. Međutim, samo oko 20 drevnih genoma je otkriveno na jugu Afrike, odakle su neka od najranijih svedočanstava o modernim ljudima, sa najstarijim genomima od pre oko 2.000 godina, piše Science Daily.

Istraživači sa Univerziteta u Kejptaunu i iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu analizirali su ljudske ostatke iz pećine Oukherst na krajnjem jugu Afrike i rekonstruisali genome 13 individua koje su umrle pre 1.300 i 10.000 godina, uključujući dosad najstariji ljudski genom iz Južnoafričke Republike.

Preporučujemo

„Oukherst je idealno mesto za izučavanje prošlosti ljudi pošto ima više od 40 grobnica i očuvane slojeve artefakata kao što su kamena oruđa iz vremena od pre 12.000 godina“, kažu istraživači. „Takva mesta su retka u Južnoafričkoj Republici i Oukherst omogućava bolje razumevanje kretanja lokalne populacije i odnosa širom regiona tokom skoro 9.000 godina“.

Tako staru i loše očuvanu DNK je prilično teško sekvencirati i bilo je potrebno nekoliko pokušaja putem različitih tehnologija i laboratorijskih protokola da bi se ekstrahovala i procesuirala DNK.

Glavni nalaz je da su najstariji genomi iz Oukhersta genetski veoma slični grupama San i Hotentot koje danas žive u istom regionu. To je iznenađujuće jer slična istraživanja u Evropi otkrivaju istoriju opsežnih genetskih promena usled kretanja ljudi tokom poslednjih 10.000 godina.

Ovi novi nalazi sa krajnjeg juga Afrike su veoma drugačiji i ukazuju na dugu istoriju relativne genetske stabilnosti. To se promenilo samo pre oko 1.200 godina sa došljacima koji su uveli pastirstvo, poljoprivredu i nove jezike i započeli interakciju sa lokalnim grupama lovaca-sakupljača.

U jednom od kulturno, jezički i genetski najraznovrsnijih regiona na svetu, novo istraživanje pokazuje da bogata južnoafrička arheološka svedočanstva postaju sve dostupnija arheogenetici, obezbeđujući nove uvide u čovekovu istoriju i prošlu demografiju.

(Telegraf Nauka/Science Daily)