Da li je strah oblikovao Evropu više od rata?

Foto: Shutterstock / titoOnz

Ratovi i sukobi stvaraju atmosferu opasnosti i straha, a taj strah određivao je gde će se ljudi naseljavati i kakva će naselja praviti. Taj strah verovatno je značajno uticao na to kako se evropsko stanovništvo razvijalo, pa samim tim i kako je oblikovana Evropa, pokazala je studija naučnika organizacije Complexity Science Hub (CSH) objavljena u Journal of the Royal Society Interface.

Rast broja ljudi na planeti od kraja poslednjeg ledenog doba bio je daleko od konstantnog, navodi se u saopštenju CSH. Obeležavaju ga periodi naglog skoka, pa periodi naglog opadanja. Razlozi za to nisu dovoljno dobro shvaćeni. Ranije istraživanje naučnika CSH demonstriralo je da su na to uticaj imali društveni konflikti, a ne samo okruženje. Novim istraživanjem rešili su još jedan deo slagalice.

Preporučujemo

- Globalno, naučnici su detaljno proučavali prisustvo i ulogu sukoba u praistoriji. Međutim, procenjivanje njihovog uticaja na populaciju je teško. Ovo je još teže jer postoje potencijalni indirektni efekti, poput ljudi koji iz straha napuštaju svoje domove ili izbegavaju određene oblasti – objasnio je Danijel Kondor iz CSH.

Ovaj indirektni uticaj sukoba mogao bi da ima značajan, dugoročni uticaj na kretanja društva u neolitskoj Evropi (od 7000. do 3000. pre nove ere), kada nije bilo država, pokazala je studija.

Opasne oblasti i pad broja stanovnika

- Naš model pokazuje da je strah od sukoba vodio do pada broja stanovnika u potencijalno opasnim oblastima. Rezultat toga bilo je gomilanje ljudi na bezbednijim lokacijama, poput uzvišenja, gde je prenaseljenost vodila do više stope smrtnosti i slabije plodnosti – dodao je Kondor.

Stalna pretnja sprečavala je naseljavanje na preostaloj zemlji.

- Rezultati simulacije lepo se poklapaju sa empirijskim dokazima prikupljenim arheološkim iskopavanjima poput onog u naselju iz kasnog neolita Kapelenberg u blizini Frankfurta. Kao tu, imamo mnogo primera privremenog napuštanja otvorene poljoprivredne zemlje, što je povezano sa povlačenjem grupa na lokacije koje se lakše brane i investicijama u velike odbrambene sisteme poput zidova, palisada i jarkova – rekao je Detlef Gronenborg, koautor studije i istraživač Centra za arheologiju Lajbnic (LEIZA) u Majncu.

- Ova koncentracija ljudi u specifičnim, lakše branjivim lokacijama mogla je da dovodi do velike razlike u bogatstvu i političkim strukturama koje bi opravdalo te razlike. Na taj način indirektne posledice sukoba mogle su takođe da imaju ključnu ulogu u pojavi većih političkih jedinica i nastanku ranih država – dodao je Piter Turčin iz CSH.

Da bi uradili simulaciju kretanja stanovništva u neolitskoj Evropi naučnici su razvili kompjuterski model. Da bi ga testirali koristili su podatke sa arheoloških nalazišta o različitim lokacijama u različitm periodima.

- To nam je omogućilo da ispitamo tipične uspone i padove populacije širom Evrope. Naš cilj da naša simulacija reflektuje ta kretanja – rekao je Kondror.

Tumačenje arheoloških dokaza

U budućnosti, navodi CSH, model bi mogao da pomogne u tumačenju arheoloških dokaza, poput znakova prenaseljenosti i korišćenja zemlje.

- Korišćenjem kompleksnih naučnih metoda razvili smo matematičke modele za analizu uspona i pada kompleksnog društva i identifikaciju zajedničkih faktora – objasnio je Turčin.

Za to se koriste ogromne baze istorijskih podataka.

- Za najkompletniju moguću sliku veoma je važna direktna saradnja sa arheolozima. Ova studija je sjajan primer potencijala interdisciplinarnih kolaboracija – rekao je Kondor.

(Telegraf Nauka/CSH)