Ljudi ledenog doba nisu lovili mamute kopljima, već su pravili zamke sa šiljcima oštrim kao žilet

Foto: Wikipedia/Billwhittaker, CC BY-SA 3.0

Da li su bacali koplja sa pažljivo izrađenim, kao žilet oštrim kamenjem zvanim „klovis šiljci“ na vrhu? Da li opkoljavali i ubadali mamute i mastodonte? Ili su tragali za ranjenim životinjama, koristeći klovis šiljke kao višenamensko oruđe za dolazak do mesa i kostiju kao hrane i zaliha?

Umesto toga, kažu arheolozi sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, ljudi su možda fiksirali tupi kraj svojih kopalja na tlo i pod uglom okretali oružje nagore tako da se životinja koja je u naletu nabije. Koplje bi zbog snage naleta prodrlo dublje u telo predatora, zadajući udarac koji nanosi više štete nego što bi čak najsnažniji preistorijski lovac mogao da ostvari, piše Phys.org.

Preporučujemo

Istraživači su takođe izveli prvu eksperimentalnu studiju o kamenom oružju koja se fokusirala na tehnike lova kopljem, otkrivajući kako koplja reaguju na simuliranu snagu životinje u naletu.

Kad bi zašiljeni kamen ušao u meso i aktivirao sistem svoje konstrukcije, vrh koplja je funkcionisao kao moderni dumdum-metak i mogao je da nanese ozbiljne povrede mastodontima, bizonima i sabljozubim mačkama.

Ovaj dizajn drevnih američkih žitelja bio je neverovatna inovacija u lovačkim strategijama.

U arheološkim krugovima se decenijama vodi rasprava o tome kako su zajednice u Severnoj Americi koristile klovis šiljke, koji su među najčešće pronađenim predmetima iz ledenog doba.

Nazvani po gradu Klovis u Novom Meksiku, gde su prvi put pronađeni pre skoro sto godina, ti šiljci su oblikovani od kamenog materijala, poput rožnaca, kremena ili jaspisa.

Veličina im je u rasponu od palca do ajfona srednje veličine i imaju izraženu, kao žilet oštru ivicu i udubljenja na obe strane svoje osnove. Hiljade su pronađene širom Sjedinjenih Država, a neki su otkriveni čak u skeletima mamuta.

Klovis šiljci su često jedini pronađen deo koplja. Složeno napravljeni delovi od kosti na kraju oružja su ponekad nađeni, ali drvo u osnovi koplja i borova smola i vezivanje su izgubljeni.

Pravljenje oruđa kao snažnih, efikasnih sistema bilo je verovatno prioritet za zajednice pre 13.000 godina. Ta oruđa su morala da budu izdržljiva. Ljudi su imali ograničen broj pogodnog kamenja dok putuju.

Možda su stotinama kilometara bili bez pristupa odgovarajućoj vrsti dugih, pravih štapova za koplja. Stoga ne bi rizikovali da upotrebe svoja oruđa ako nisu sigurni u uspešan lov.

Energija koju možete proizvesti pomoću ljudske ruke je neznatna u odnosu na energiju koju stvara životinja u naletu. Ta koplja su napravljena da zaštite korisnika. Inženjering posvećen bazi koplja bio je isto važan kao rad na vrhu.

Sofisticirana klovis tehnologija koje se razvila nezavisno u Severnoj Americi pokazuje genijalnost i veštine koje su rani starosedeoci primenjivali u životu u drevnim predelima sa sad izumrlom megafaunom.

Istraživači nameravaju da dalje testiraju svoju teoriju tako što će napraviti nešto poput kopije mamuta i simulirati sudar te masivne i brze životinje sa fiksiranim klovis kopljem.

(Telegraf Nauka/Phys.org)