Zašto su moderni ljudi zamenili neandertalce? Tajna nije u mozgu i fizičkoj snazi

Moderna predstava neandertalskog lovca u Galsko-rimskom muzeju u Belgiji... Foto: Arterra Picture Library / Alamy / Alamy / Profimedia

Zašto su moderni ljudi preuzeli planetu, a naši najbliži rođaci neandertalci izumrli? Dugo se verovalo da odgovor nije tajna već da je jednostavan – možda su naši rođaci bili fizički jači, ali su ljudi pametniji. Međutim, iznenađujuće je malo dokaza u prilog tome. Neandertalci su imali veliki mozak, jezik i sofisticirane alate. Imali su umetnička dela i nakit. Sve to ukazuje da je možda ključna razlika bila u društvenoj strukturi dve srodne vrste, smatra Nikolas Longrič, profesor paleontologije i evolucione biologije Univerziteta u Batu.

- Evropa i zapadna Azija su pre pre oko 250.000 godina bile neandertalska zemlja. Homo sapiens naseljavao je južnu Afriku. Procene se razlikuju, ali verovatno pre oko 100.000 godina moderni ljudi migrirali su iz Afrike. Pre 40.000 godina neandertalci su nestali iz Azije i Evrope, a zamenili su ih ljudi. Ta spora, neizbežna zamena sugeriše da su moderni ljudi imali neku prednost, ali ne i koju – navodi on u tekstu za The Conversation.

Preporučujemo

Antropolozi su nekad neandertalce smatrali tupavim divljacima, ali najnovija arheološka otkrića pokazala da su nam bili rivali kada je u pitanju inteligencija.

Umetnost, sahrane i zajednička deca

- Neandertalci su savladali vatru pre nas. Bili su ubojiti lovci, lovili su veliku divljač poput mamuta i dlakavih nosoroga, ali i male životinje poput zečeva i ptica. Skupljali su biljke, semenke i morske plodove. Lov i skupljanje plodova pokazuju da su razumeli prirodu. Neandertalci su imali i osećaj lepote, pravili su perlice i crtali po pećinama. Bili su i spiritualni, sahranjivali su mrtve sa cvećem – navodi Longrič.

Kako dodaje, kameni krugovi u pećinama možda su bili njihovi hramovi, a postoji mogućnost da su verovali u magiju, duhove, da su imali bogove…

- Tu je i činjenica da su homosapijensi i neandertalci dobijali zajedničku decu. Nismo bili toliko različiti. Ali imali smo mnogo susreta sa neandertalcima, tokom mnogo milenijuma, uvek sa istim rezultatom. Oni su nestajali, a mi smo opstajali. Moguće da je ključna razlika manje bila na individualnom planu, a više na nivou društva. Nije moguće razumeti ljude u izolaciji, kao što nije moguće ni pčelu bez kolonije. Cenimo našu individualnost, ali naše preživljavanje povezano je sa životom u velikim socijalnim grupama – navodi Longrič.

„Neandertalci u Mustiju“, Čarls R. Najt, 1920. Musti je važno arheološko nalazište u blizini sela Pezak-lu-Musti, Dordonja, Francuska. Foto: Wikimedia Commons/donglutsdinosaurs.com/FunkMonk

On veruje da o životu ranih ljudi i neandertalaca može da se zaključi mnogo posmatranjem današnjih lovaca-skupljača. Kao primer navodi Kojsance iz Namibije i narode Hadza iz Tanzanije, koji okupljaju porodice u lutajuće grupe od 10 do 60 ljudi. Grupe se okupljaju u slabo povezano pleme sa više od 1.000 ljudi. Njima nedostaje hijerarhija, ali su povezani jezikom, religijom, brakom, rodbinskim vezama i prijateljstvom. Neandertalci su bili slični, ali sa ključnom razlikom – društvene grupe su bile manje.

Anatomski razlog

- Na to nas navodi niža genetska raznolikost neandertalaca. U manjim populacijama geni se lako gube, ako jedna osoba od deset nosi gen za kovrdžavu kosu, u grupi od deset ljudi smrt jedne osobe može potpuno da ukloni gen. U grupama od 50 ljudi, petoro ljudi moglo bi da nosi isti gen, pa time postoje kopije. Na taj način manje grupe vremenom izgube raznolikost. DNK je 2022. izvučen iz kostiju i zuba 11 neandertalaca otkrivenih u pećini na planini Altaj u Sibiru. Nekoliko pojedinaca bilo je u rodbinskim vezama, uključujući oca i ćerku. Genetska istraživanja pokazuju da su živeli u malim grupana od najviše 20 ljudi. Moguće je da je razlog za to bio anatomski. Neandertalci su bili jaki i mišićavi, teži od nas. To znači da je svakom neandetalcu bilo potrebno više hrane nego nama, što znači da im je trebalo više zemlje. Osim toga, moguće je da su uglavnom jeli meso, pa su unosili manje kalorija – navodi Longrič.

On veruje da je broj ljudi u grupi bio presudan.

Foto: frantic / Alamy / Alamy / Profimedia

- Neandertalci, jaki i vešti sa kopljem, verovatno su bili dobri borci. Lakše građeni ljudi su verovatno koristili lukove za napad sa daljine. Ali čak i ako su bili jednako opasni u borbi, ljudi je bilo više i mogli su da imaju više boraca i istrpe više gubitaka. Ali ima i drugih prednosti. Veće grupe imaju više mozgova, koji rešavaju više problema i imaju više ideja. Više ljudi znači i više veza. Ljudi nisu jedini kada je reč o velikim mozgovima (imaju ih i kitovi i slonovi) ni u velikim socijalnim grupama (zebre i gnu žive u velikim krdima). Ali jedinstveni smo u kombinaciji ta dva. Ta sposobnost da formiramo veće društvene grupe možda je dala homosapijensima prednost i protiv prirode i protiv druge ljudske vrste – piše Longrič.

(Telegraf Nauka / The Conversation)